Архиве категорија: Поезија

Над провалијом

Вратио си чиме су те дужили
Преко мере кад све зброје
Отели су и што ти нису пружили
Сваки ђаво зграбио је своје

Скочи шта те кочи
Наставите са читањем Над провалијом

Tintinnabulum

Арву Перту

у високим и ниским тоновима
Паиде на половини пута
Раквере и север
уништени породични клавир
Нови врт изгубљен у дечјим гласовима
исписани некролог за
ослушкивање режима Наставите са читањем Tintinnabulum

Драга моја госпођо

(из збирке песама “Антологија илузија”)

Ја сам песник
драга моја госпођо
и не могу дозволити
да због вашег задовољства,
оживљавам једну давну декорацију, Наставите са читањем Драга моја госпођо

Динарски блуз/Небо у једно комаду/Порекло кише

ДИНАРСКИ БЛУЗ

гравура крша и рушевина, онда
додах јој звук, оживех као јастребови
мојих мисли што се гнезде у неудобним
речима, у љутом красу, касније легу
харпије, неме редовнице у црном,
чија крила с каменом творе Каравађов
савршен тенеброзо, с понорницама
мојих вена што врлудају кр(и)шом
у вучје јаме, порозне године
касног детињства, где још само Гудељ уме
поскоцима гледати у зубе
Наставите са читањем Динарски блуз/Небо у једно комаду/Порекло кише

ТЕКСТЏИНИЦА КОД АЛЕНА

(избор)

ЕНЦИ

Дани прескачу своју вијачу, вријеме им задаје
хулахоп,
и све је то хоп-цуп енци менци космоса.
Игра годишњих доба на моме лицу, представа годишњака
на
опалом лишћу, смјена генерација у темепературној
разлици. У декомпресији јутарње магле и вечерња
замагљеност
пред очима. Наставите са читањем ТЕКСТЏИНИЦА КОД АЛЕНА

ИЗВАН ОКВИРА

Кроз оквире оквира, гледам изван оквира
и доста ми је порива што срце ми окива.
Нећу да гледам другим очима,
да стављам себи сочива
кад песма је несрочива. Наставите са читањем ИЗВАН ОКВИРА

СУПА/МИТ О СИЗИФУ

СУПА

Заборав, љубав и снови једне кокошке,
њена потрага за каменчићима за успешно варење хране,
њени погледи уперени у небо,
њена стрепња од канџи,
њен петао,
њена скривена јаја,
и све то прекида фијук секире – Наставите са читањем СУПА/МИТ О СИЗИФУ

РАЗРЕШЕЊЕ СПОРА

Разрешење спора

Долазиш у смрадном телу од ракије,
Гњечиш њене успаване слабине,
То само промет удова и коже,
Јер теби се тако мора и може.
Твој дах на њеном образу јеца,
Ал’ не приговара она,
Ти изопачена хрпо демона.
Ходником застају малени кораци,
Спавај злато, то буци су нечасни.
И није то дом, ово што се сабрало,
Ни слога.
Већ пацовско легло курвања Ти,
И Ми убога.
Крснога кума у запећак стављаш,
Славско прочеље незнаном остављаш.
Ал’ навикнуше се кости на ово бреме,
Уши на бодљикавост речи од тебе.
Утрнули сви образи и сва уда,
Наше је срце од твог укора,
Замрла груда.
Сад мази ил’ туци,
Од воље ти било,
С именом и имовином,
Куд год ти мило.
У теби занавека,
Бијат ће једина вера,
Да је кревет,
Разрешење сваког спора,
Оног у теби сама,
И кад крај тебе,
Будна спава мама.

***

Наставите са читањем РАЗРЕШЕЊЕ СПОРА