Архиве категорија: Поезија

Саша Мићковић: Избор из поезије

ЕПИТАФ ДОСИТЕЈУ ОБРАДОВИЋУ

Востани Сербије – Доситеј певуши…
Путник, реформатор, неговатељ рода.
Неписмене гласом просветљења руши
И Сербију води стазом препорода!

Побожан, просвећен с умом васпитача,
Полиглота врли знањем подупире
И Сербији темељ словесношћу јача,
А преображењем тамни век отире! Наставите са читањем Саша Мићковић: Избор из поезије

Ахасфер/Ahasvfero

Димитрије Дисо Јаничић: “MATURAJ MEDITADOJ” (“Зрела размишљања”). “Интерпрес” Београд, 2012, стране 47-48, ISBN 978-86-7561-126-4. Наставите са читањем Ахасфер/Ahasvfero

Јеси ли?

Да ли икада био сам
Тако да мрак почиње да плаши
И лишће које шушти на ветру
Ствара језу
и тера те да се покријеш преко главе
И што пре заспиш? Наставите са читањем Јеси ли?

Mагија хипереализма

1
Украсти
Ону траку сунца
Што кроз замрачен
Прозор допире до очију
И тера ме да жмурим.
Онај минут данас
Трећег септембра
Када сам била суперстар
Када сам чула како
Се Тарковски продире Наставите са читањем Mагија хипереализма

Над провалијом

Вратио си чиме су те дужили
Преко мере кад све зброје
Отели су и што ти нису пружили
Сваки ђаво зграбио је своје

Скочи шта те кочи
Наставите са читањем Над провалијом

Tintinnabulum

Арву Перту

у високим и ниским тоновима
Паиде на половини пута
Раквере и север
уништени породични клавир
Нови врт изгубљен у дечјим гласовима
исписани некролог за
ослушкивање режима Наставите са читањем Tintinnabulum

Драга моја госпођо

(из збирке песама “Антологија илузија”)

Ја сам песник
драга моја госпођо
и не могу дозволити
да због вашег задовољства,
оживљавам једну давну декорацију, Наставите са читањем Драга моја госпођо