Архиве категорија: Поезија

РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА

Разговор с тугом

Понекада тишина зазвони
као хиљаде црквених звона
туга ми се унесе у лице
бездушно пита:

Гдје је она?

У беспућу живота нестао траг
свака успомена рану дира
само да сретнем поглед благ
и умирим хиљаду немира.

Лако је кад пада киша
кишне капи скривају сузе
туга се надвила изнад огњишта
злокобно пита:

Гдје ти је љубав
ко ти је узе? Наставите са читањем РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА

GREAT TRAIN ROBBERY OF 1963.

                            (for Ronald “Ronnie” Biggs )

Ne znam brate zašto,
al’ neukrotivi behu moja raja!
Sacco e Vanzetti,
brothers James &Younger,
Marlon Brando i Jimmy Dean
Geronimo and Crazy Horse,
anđeli garava lica, usamljeni jahači,
fajteri koji nisu jebali nikog ni 2%…

A evo i ti pade u nepovrat,
Roonie Biggs, veliki putniče,
on the roud, kada stiže te
trideset i deveti stepenik,
i Hitchcock sa olakšanjem premota
traku na kojoj ličiš na čilca
koga je sustigao davno opljačkani voz Наставите са читањем GREAT TRAIN ROBBERY OF 1963.

ЈЕЛЕНА СТАЈИЋ: ВОЛЕТИ ОНО ШТО ИМАШ

ЛАЖЉИВА ПЕСМА

Птицо висока, сестрице облаку по висини,
какве ли сам путање извојевала,
какве ли сам скице шарала,
по постељици, мајци у утроби?
Какве свраке и непоменице,
кад ми под ноктима, јоште траг њене крви.
Повраћам цемент и глину жваћем,
заливам јодом и није ми доста,
на телефон разговарам са ђавлом,
и грумен олова носим уместо срца. Наставите са читањем ЈЕЛЕНА СТАЈИЋ: ВОЛЕТИ ОНО ШТО ИМАШ

ЗАВЕШТАНЕ МЕТАРМОФОЗЕ/СУСРЕТ

ЗАВЕШТАНЕ МЕТАМОРФОЗЕ

Због неопходности промена
Румена ме гашења
Муче

И заласци сунца
У крвотоку мисли
Узалудну наду луче

Где је та рука која посеже
Жеђ опалог листа
Да утажи Наставите са читањем ЗАВЕШТАНЕ МЕТАРМОФОЗЕ/СУСРЕТ

ЈЕДНО ОД ОНИХ ЋУТАЊА

Знам доћи ћеш… Прећи ћеш преко свог ега…
Само не волиш да журиш, зна лисица због чега,
Одлика даме је да касни… Време је дошло…
Ту си негде… Саслушај, мораш некад веровати Наставите са читањем ЈЕДНО ОД ОНИХ ЋУТАЊА

САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: ПЛАСТИЧНА АЛЕКСАНДРИЈА

НOВA  САТИРИЈАЗА

Испод моста од вена и нерава доле
Пролазе само обични и уморни људи
Који се на концу несретно воле
Мрзе или један другом ћутке у врат дишу
Неки зловољни се тек сада буде
Срећници женске праменове косе миришу

Банкари лешинари тих обичних људи
Трљају руке своје зелене плаве
Пролазници виде крв и мисле да су луди
Док ови сити бришу своје пословне бале
Лифтинг капке остављају на сукње  нове младе Наставите са читањем САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: ПЛАСТИЧНА АЛЕКСАНДРИЈА