Архиве категорија: Поезија

ЗАВЕШТАНЕ МЕТАРМОФОЗЕ/СУСРЕТ

ЗАВЕШТАНЕ МЕТАМОРФОЗЕ

Због неопходности промена
Румена ме гашења
Муче

И заласци сунца
У крвотоку мисли
Узалудну наду луче

Где је та рука која посеже
Жеђ опалог листа
Да утажи Наставите са читањем ЗАВЕШТАНЕ МЕТАРМОФОЗЕ/СУСРЕТ

ЈЕДНО ОД ОНИХ ЋУТАЊА

Знам доћи ћеш… Прећи ћеш преко свог ега…
Само не волиш да журиш, зна лисица због чега,
Одлика даме је да касни… Време је дошло…
Ту си негде… Саслушај, мораш некад веровати Наставите са читањем ЈЕДНО ОД ОНИХ ЋУТАЊА

САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: ПЛАСТИЧНА АЛЕКСАНДРИЈА

НOВA  САТИРИЈАЗА

Испод моста од вена и нерава доле
Пролазе само обични и уморни људи
Који се на концу несретно воле
Мрзе или један другом ћутке у врат дишу
Неки зловољни се тек сада буде
Срећници женске праменове косе миришу

Банкари лешинари тих обичних људи
Трљају руке своје зелене плаве
Пролазници виде крв и мисле да су луди
Док ови сити бришу своје пословне бале
Лифтинг капке остављају на сукње  нове младе Наставите са читањем САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: ПЛАСТИЧНА АЛЕКСАНДРИЈА

БУДИ ПРОДУКТИВАН (У МАШИНИ)

Буђење у 06:30.
Намести кревет на брзака, умиј се.
Среди се.
На послу си у 07:30.
Није неки, али тренутно га имаш.
Труди се да не касниш.
Провуци картицу, упиши се у свеску.
Поздрави колеге.
Попиј кафу када дођеш.
Бори се као и други, ниси ти једини роб.
Поштуј паузу. Поједи нешто.
Снађи се за пар аспирина.
Трпи. Њихов си до 15:30.
Ручај. Окупај се.
Одиграј омиљену видео-игру.
Испразни се, испраши негативце.
Одговори девојци на поруку.
Осмислите викенд.
Неће вам сваки викенд бити слободан.
Не запостављај уметност.
Радиш на причи.
Допиши пар реченица.
Прилегни мало.
Жмури. Отвори очи.
Читај.
Друг ти је позајмио књигу.
Презалогаји.
У 21:05 пусти неки филм.
Betty Blue или Marx Reloaded.
У 23:40 већ спаваш чврстим сном.
Успео си?
Сањај.
Аутор: Марко Антић

ОТРОВ(А)НА РЕЧ

истина је змијски отров

испод краљичина покрова
ври крв и бес

жиле жуборе
спајају језик и реп
ка вртлогу песка

киша и нож
спирају зрна
језик пуца
вода није црвена
епидермис гори
све(т) добија удове

вриштим на робове сломљених крила
без сензора за бол
на ударац магле,
на кишу,
на сунце,
ђубриво
и врх зграде што мами.

дно морала на дну
Олимпом се зове

буди моћан
и падаћеш у месту
буди тужно свој
и летећеш дубоко

у тишини.

Ауторка: Мина Кулић