Arhive kategorija: Krik

PONEDELJAK (CRNI MESEC)/NOĆivost

Ponedeljak (crni mesec)

…Zvao se Ulan Blanko. Najviše od svega voleo je da sedi na hladnom pločniku ispred starog lokala u ulici Gaz. Bila je to mala pošta koja je radila samo prvog dana u nedelji… Uvek samo na hladnom pločniku jer sunce više nije imalo veze sa Tim… Tada bi kisnuo i jeo sendvič sa suvim šljivama. Uživao bi u probuđenoj agoniji naslanjajući glavu na trulu banderu. Nastavite sa čitanjem PONEDELJAK (CRNI MESEC)/NOĆivost

PANONSKO MORE

Pod banatskim nebom
u noći banatskoj
banatski sanjam
Panonsko more
iščezlo odavno
a ja zamišljam
izlilo se
u tvoje oči

Sve svlačim
pred tobom
da nijedan
deo moj
ne ostane ti
skriven
i nedostižan

Skačem
u tvoj pogled
da me celog
natopiš
i da nijedan
deo moje duše
ne izbegne
tvoj celiv

Čistim se
od greha

Ponovo sam
čedan

Utopljen
u duši tvojoj

Autor: Branislav Čurčov

BUĐENJE

Preko terase: preko vlažne i tople betonske ograde čija je tekstura ostala utisnuta na mojoj koži, stopalima i leđima kao sećanje, kao tajna poruka, neshvatljiva ali bliska, između rublja koje na tom komadu žice na kratko oseti dah vetra i poveruje da na taj način živi san o slobodi, ispod fenjerčića koji nikada nisu zasijali, preko cveća, kog ove godine nema i neće ga biti… Sunce i mesec se tiskaju do prozora – med i mleko se slivaju niz staklo, prskaju po jastuku, vode u san ili izvode iz njega, a između toga, ništa. Nastavite sa čitanjem BUĐENJE

RUPA

U deveti mesec sam bila kad se uputih u manastir. Kud ću, šta ću, stomak do zubi, otac me iz kuću izbacio, a ovaj moj opet neće ni da čuje. Veli, će se ženi s drugu. Njegovi dogovorili. Veli, neće svoje selo i familiju da bruka. Kaže, kopile nikome ne treba. Odjedared sumnja da je uopšte njegovo. A kad sam mu onomad u njivu rekla da gu volim tad nije sumnjao. Nije grdan smeo sve to ni u lice da mi kaže nego sestrića poslao. Nastavite sa čitanjem RUPA

ADRESA POŠILJAOCA: JASENOVAC

Mart 1943. g. Jasenovac

Zovem se Nadica Mlađenović, od oca Mitra i majke Ljubice Mlađenović. Rođena sam 21. maja 1925. g. u selu Orahova. Od petoro djece, u životu nas je ostalo samo troje. Miladin, najstariji od nas, ima 21 godinu. Ja, kao srednje dijete 18, i Slavko, najmlađi samo 9. U Jasenovcu sam već 10 dana. Bilo je hladno zimsko jutro kada su nas zarobili. Otac i Miladin su otišli da nahrane stoku, majka je pravila puru a ja sam učila Slavka da čita. Nakon što su Ustaše zarobile seoskog učitelja, niko nije mogao da školuje djecu pa su školu zatvorili, tako da sam ja morala da obrazujem brata. Sve je bilo normalno i uobičajeno, dok kroz vrata avlije nisu upale zvjeri (Ustaše). Nastavite sa čitanjem ADRESA POŠILJAOCA: JASENOVAC