Архиве категорија: Крик

САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: ПЛАСТИЧНА АЛЕКСАНДРИЈА

НOВA  САТИРИЈАЗА

Испод моста од вена и нерава доле
Пролазе само обични и уморни људи
Који се на концу несретно воле
Мрзе или један другом ћутке у врат дишу
Неки зловољни се тек сада буде
Срећници женске праменове косе миришу

Банкари лешинари тих обичних људи
Трљају руке своје зелене плаве
Пролазници виде крв и мисле да су луди
Док ови сити бришу своје пословне бале
Лифтинг капке остављају на сукње  нове младе Наставите са читањем САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: ПЛАСТИЧНА АЛЕКСАНДРИЈА

БУДИ ПРОДУКТИВАН (У МАШИНИ)

Буђење у 06:30.
Намести кревет на брзака, умиј се.
Среди се.
На послу си у 07:30.
Није неки, али тренутно га имаш.
Труди се да не касниш.
Провуци картицу, упиши се у свеску.
Поздрави колеге.
Попиј кафу када дођеш.
Бори се као и други, ниси ти једини роб.
Поштуј паузу. Поједи нешто.
Снађи се за пар аспирина.
Трпи. Њихов си до 15:30.
Ручај. Окупај се.
Одиграј омиљену видео-игру.
Испразни се, испраши негативце.
Одговори девојци на поруку.
Осмислите викенд.
Неће вам сваки викенд бити слободан.
Не запостављај уметност.
Радиш на причи.
Допиши пар реченица.
Прилегни мало.
Жмури. Отвори очи.
Читај.
Друг ти је позајмио књигу.
Презалогаји.
У 21:05 пусти неки филм.
Betty Blue или Marx Reloaded.
У 23:40 већ спаваш чврстим сном.
Успео си?
Сањај.
Аутор: Марко Антић

КРЧМА ПОРЕД ПУТА

Идући од дубровачке малте, царским друмом према сјеверу, са десне стране пута, смјештена је стара и оронула крчма  звана „Касаба“. Направљена је некада давно, за потребе пијаних официра, по налогу неког, већ заборављеног, цара. Невелико приземно здање, озидано љутим херцеговачким кресом, са малим пенџерима, испрепријеченим дебелим демерима, са поцрњелим и наереним кровом, урасло је у земљу за, најмање, двије степенице.

То некада бјеше лијепа и отмјена официрска касина на малом зараванку у непосредној близини пута. Кроз времена, испред ње су пролазиле разне широње којима је пут био узак, па је проширивањем пут дошао пред сама врата. Времена и владари  који су друмом протутњели  насипали су коловоз разним материјалима, у више слојева, чији је број тешко утврдити. Нови је слој затрпавао стари и све тако док се врата нису затрпала, а крчма урасла у разне слојеве  који су навлачени и збијани око њених темеља. Прашина коју опанцима, коњским копитима, аутомобилским гумама и господским ципелама дижу путници, улази унутра и таложи се по, некада господском, а сада изанђелом и пропалом кафанском инвентару. Наставите са читањем КРЧМА ПОРЕД ПУТА

ОТРОВ(А)НА РЕЧ

истина је змијски отров

испод краљичина покрова
ври крв и бес

жиле жуборе
спајају језик и реп
ка вртлогу песка

киша и нож
спирају зрна
језик пуца
вода није црвена
епидермис гори
све(т) добија удове

вриштим на робове сломљених крила
без сензора за бол
на ударац магле,
на кишу,
на сунце,
ђубриво
и врх зграде што мами.

дно морала на дну
Олимпом се зове

буди моћан
и падаћеш у месту
буди тужно свој
и летећеш дубоко

у тишини.

Ауторка: Мина Кулић

КАПИЈА РАЈСКИХ ТРУБАДУРА

Вечерас упали пар светиљки за мене.
желим да ме прати сноп светлости док корачам према теби.
Погледај, на глави носим ловоров венац,
пролазим кроз капију рајских трубадура…
Погледај две фигуре загрљене у парку како дишу као Амор и Психа.
Једна за другу… Наставите са читањем КАПИЈА РАЈСКИХ ТРУБАДУРА

САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: МИТОВИ И СЕНКЕ

Сепаратни мир са самим собом након 30 година
Саши Станимировићу

Не желим да памтим своје песме
Велике речи
Оскар Вајлд је знао зашто умире
Одлази

Гледам низ исти пут
Тридесет ми је година
А као да имам шездесет
Уз то носим и браду
Прави правцати номад
Наставите са читањем САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: МИТОВИ И СЕНКЕ

ТО ЈЕ КАО

То је као

/Дневник једног јула/

1

Пекло ме је сунце по лицу
Али нисам хтела да одем
Као играло ми се
Као дисала сам прашину
Као најсвежији кисеоник
Као слободна сам, кунем ти се.
Као устанем сваки дан Наставите са читањем ТО ЈЕ КАО