Архиве категорија: Крик

ОДЛАЗЕЋИ ПОВРАТАК

 Ти увек одлазиш не окрећући се
 И имаш корак који пратим
 Усудим се тако некад
 На потиљак ти себе спустити
 Нежно, маштом, кроз дугу ноћ
 Друго је кад си крај мене
 Па тако станеш, као да је за заувек
 Сваки нам је поглед плес
 Очи су нам голе
 Душе
 А тело нам трне од присуства
 Руке су нам ноћне луталице
 Уморне и жељне 
 Да заувек утихну на белим кожама.
 Ми не умемо да заборавимо тренутак
 И у међусобном одсуству га славимо
 Кад долазиш, увек си од туђег осмеха
 Где храброст и самоћа настају.
 И умеш ти то дуго тако
 Све до једном
 Све до мене
 Онда смо на крају испочетка
 Одлази ми још дуго
 Ја ћу ти у кораку спавати
 Отиђи
 Молим те
 Јер враћањем те имам заувек.

Ауторка: Горица Радмиловић

МЕСТО ЛОБАЊЕ

Убили смо Човека.
Да смо знали да је Бог,
нико од страха не би камен бацио.
Овако,
свако је за себе у темељ цркве
по један камен положио
као завештање будућим нараштајима.
А ту где је човек себе разапео
ту је први Човек себи гроб ископао.
Био је то први камен бачен у темељ цркве
коју још увек градимо.

Сада на његовом гробу
Подижемо симбол пале природе.
Петорана крв натапа земљу,
слива се у темељ.
Убили смо Човека и пре
Него што смо разапели Бога.

Још нас боле ране из борбе
са границе постојања и непостојања.

 Аутор: Душан Захаријевић

ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ДРАМИ “ГОСПОЂА ОЛГА” МИЛУТИНА БОЈИЋА

Српско грађанско друштво с почетка XX века било је строго формирано правилима. У књижевном свету тада се највише осећа утицај француске књижевности, парнасоваца и по узорима на њих стварају и највећа имена наше тадашње књижевности као што су Милан Ракић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Сима Пандуровић и други. Критика је, такође, носила велики значај. Код нас, најзачајнији људи у свету критике су свакако били Богдан Поповић и Јован Скерлић. И један и други критичар су били пре свега професори. Као такви, значајно утичу на формирање мисли младог песника, који ће стварати онако како се очекује. Наставите са читањем ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ДРАМИ “ГОСПОЂА ОЛГА” МИЛУТИНА БОЈИЋА

МРВИЦА МАГИЈЕ

Заправо можеш све!Да ли желиш све?
Знаш ли шта представља Све?
До којих граница људске душе сеже
До којих даљина Универзу масе шири
Знаш ли колико храброст и изисткује?
Види, лудост је неопходна.
Прах лудости,
Превртљивост судбине,
Мрвица магије. Наставите са читањем МРВИЦА МАГИЈЕ

ЈЕЛЕНА СТАЈИЋ: РЕФЛЕКСИ ПАНИКЕ

Реч је о песничком првенцу Волети оно што имаш  Јелене Стајић објављеном у издању Бранковог кола и промовисаном у оквиру манифестације Пролећни Бранкови дани 2016, на којима је обележена 192. годишњица рођења Бранка Радичевића.

Књига је подељена у три песничка циклуса, песме које су овде наведене су из трећег циклуса – Рефлекси панике. Наставите са читањем ЈЕЛЕНА СТАЈИЋ: РЕФЛЕКСИ ПАНИКЕ

РУСКИ ЧАЈ

– Чай?

– Да, конечно!

– Печеньки?

– Да, конечно!

– Разговоры, улыбки, друзья?

– Да!

– Давайте начнем!

Мала просторија у поткровљу гимназије ,,Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, пуне полице књига са којих се пресијавају имена Достојевског, Толстоја, или нечију пажњу ипак више окупирају појаве опширних речника и лексикона,  и топлина једноставног руског разговора. Наставите са читањем РУСКИ ЧАЈ

ПРИЧА О ВЕШ – МАШИНИ

Еј, морам нешто да вам прочитам? Нећете ме одати? Нећете, је л’ тако? Уф, добро је. Шта ако сазна дјевојчица Гицо?! Јао мени онда! Чудно је то, данас се осјећам одрасло, а јуче сам била дијете. Види, већ сад сам спремна да одам све дјечје тајне. Не, не… нисам ја још одрасла, само покушавам да се уврстим међу велике људе, а заправо сам им до кољена. Ти, немој да ме гледаш док читам. Стидим се. Рекла сам, нисам још одрасла. Мислим да ми је овако ипак боље. Наставите са читањем ПРИЧА О ВЕШ – МАШИНИ