Архиве категорија: Крик

КАПИЈА РАЈСКИХ ТРУБАДУРА

Вечерас упали пар светиљки за мене.
желим да ме прати сноп светлости док корачам према теби.
Погледај, на глави носим ловоров венац,
пролазим кроз капију рајских трубадура…
Погледај две фигуре загрљене у парку како дишу као Амор и Психа.
Једна за другу… Наставите са читањем КАПИЈА РАЈСКИХ ТРУБАДУРА

САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: МИТОВИ И СЕНКЕ

Сепаратни мир са самим собом након 30 година
Саши Станимировићу

Не желим да памтим своје песме
Велике речи
Оскар Вајлд је знао зашто умире
Одлази

Гледам низ исти пут
Тридесет ми је година
А као да имам шездесет
Уз то носим и браду
Прави правцати номад
Наставите са читањем САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: МИТОВИ И СЕНКЕ

ТО ЈЕ КАО

То је као

/Дневник једног јула/

1

Пекло ме је сунце по лицу
Али нисам хтела да одем
Као играло ми се
Као дисала сам прашину
Као најсвежији кисеоник
Као слободна сам, кунем ти се.
Као устанем сваки дан Наставите са читањем ТО ЈЕ КАО

ЖЕЉКО МЕДИЋ ЖАЦ: АПНЕЈА

Избор из збирке поезије Апнеја, Жељко Медић Жац

* * *
Почетак је увек из сна и слутње

Видео сам очи које израњају из воде
И на телу које дрхти
Своје руке

Бриделе су усне које љубе Наставите са читањем ЖЕЉКО МЕДИЋ ЖАЦ: АПНЕЈА

И ЈОШ МНОГО ТОГА

Љубав је твоје писмо њој, чоколадице “Животињског царства”,
букети љубичица и њен смех када те замисли
како си брао цвеће.

Њена писма теби, дискови, бомбоњере, цртежи,
нестало писмо, пакети пуни књига и стрипова,
руком писане песме, песме куцане на машини коју ти је   поклонила,
кесице топле чоколаде, разгледнице, шкољке,
изгубљено – нађени беџ, сличице “love is”
и уврнути чланци сецкани из новина
док си их још увек
читао.
Наставите са читањем И ЈОШ МНОГО ТОГА

ПРОЛАЗНИЦИ ЖИВОТА

Мали је овај свет који смо скројили
Мало је место где смо желели да останемо
Под окриљем залазећег сунца на пустој плажи
Дивимо се последњем одласку.
Без опраштања делимо осмехе, док знамо
Да још волимо се у овом маленом свету суза. Наставите са читањем ПРОЛАЗНИЦИ ЖИВОТА

САМО ЗА ЊУ НЕМАМ КИЧМУ, ЗА ДРУГЕ СВЕ ГУТАМ МОТКЕ

Први дио пјесме: “Нема од мене ништа, опет” илити “Женско ме поново (од)води на ланцу до врата луднице”

Она ме је довела пред врата луднице
Још ми је рекла “Срећно!”
Тако је брижна, тако је пажљива
Она ме је довела пред врата луднице
Изнутра су ме сви препознали
Добродошао сам на старо
Нема од мене ништа више Наставите са читањем САМО ЗА ЊУ НЕМАМ КИЧМУ, ЗА ДРУГЕ СВЕ ГУТАМ МОТКЕ