Крик | Часопис КУЛТ

Kула

Постоје степени
У свему
Почињеш да примећујеш
Развој
И тада видиш
И степене
Увек су ту
Али не видиш их
Док не сагледаш
издалека
Из другог угла
Онда их поређаш
По реду
Онда их доведеш
На место
Онда знаш
Kако се ради
Kако се развија
Kако функционише
Али сваки пут
Kада приметиш нешто ново
Мораш поново да чекаш
И поново да ређаш

Биће

Да будем све шта желиш.
Да желиш.
Све шта бивам.
Да бивам све шта мрзиш.
Да мрзиш све шта јесам.
Да тамо сам где си.
Да ту си где ја сам.
Да ствараш се из мене.
Да сагорим уз тебе.
Да нестанем за тобом.
Да рађаш се за мном.
Да оно сам што био јеси.
Да оно си што већ ја сам.

Поента екстерне лепоте је да испари и прође. Зато је толико фасцинантно гледати у сунцокрет у вази. Јер знаш да неколико јутра касније, неће бити ту. То је једноставна психологија жеље за нечим што не можеш да имаш. Са друге стране, ако исти сунцокрет оставиш да расте тамо где му је место, бићеш сведок дугог и лепшег процеса. Волим да сликам природу и њене феномене пре свега зато што су увек стрпљиви и могу да чекају данима за једну добру фотографију. Све док их оставиш да буду то што јесу и одакле јесу.

Ауторка: Татјана Димовић

Фотографије: Татјана Димовић