Архиве категорија: Крик

ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ДРАМИ „ГОСПОЂА ОЛГА“ МИЛУТИНА БОЈИЋА

Српско грађанско друштво с почетка XX века било је строго формирано правилима. У књижевном свету тада се највише осећа утицај француске књижевности, парнасоваца и по узорима на њих стварају и највећа имена наше тадашње књижевности као што су Милан Ракић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Сима Пандуровић и други. Критика је, такође, носила велики значај. Код нас, најзачајнији људи у свету критике су свакако били Богдан Поповић и Јован Скерлић. И један и други критичар су били пре свега професори. Као такви, значајно утичу на формирање мисли младог песника, који ће стварати онако како се очекује. Наставите са читањем ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ДРАМИ „ГОСПОЂА ОЛГА“ МИЛУТИНА БОЈИЋА

МРВИЦА МАГИЈЕ

Заправо можеш све!Да ли желиш све?
Знаш ли шта представља Све?
До којих граница људске душе сеже
До којих даљина Универзу масе шири
Знаш ли колико храброст и изисткује?
Види, лудост је неопходна.
Прах лудости,
Превртљивост судбине,
Мрвица магије. Наставите са читањем МРВИЦА МАГИЈЕ

ЈЕЛЕНА СТАЈИЋ: РЕФЛЕКСИ ПАНИКЕ

Реч је о песничком првенцу Волети оно што имаш  Јелене Стајић објављеном у издању Бранковог кола и промовисаном у оквиру манифестације Пролећни Бранкови дани 2016, на којима је обележена 192. годишњица рођења Бранка Радичевића.

Књига је подељена у три песничка циклуса, песме које су овде наведене су из трећег циклуса – Рефлекси панике. Наставите са читањем ЈЕЛЕНА СТАЈИЋ: РЕФЛЕКСИ ПАНИКЕ

РУСКИ ЧАЈ

– Чай?

– Да, конечно!

– Печеньки?

– Да, конечно!

– Разговоры, улыбки, друзья?

– Да!

– Давайте начнем!

Мала просторија у поткровљу гимназије ,,Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, пуне полице књига са којих се пресијавају имена Достојевског, Толстоја, или нечију пажњу ипак више окупирају појаве опширних речника и лексикона,  и топлина једноставног руског разговора. Наставите са читањем РУСКИ ЧАЈ

ПРИЧА О ВЕШ – МАШИНИ

Еј, морам нешто да вам прочитам? Нећете ме одати? Нећете, је л’ тако? Уф, добро је. Шта ако сазна дјевојчица Гицо?! Јао мени онда! Чудно је то, данас се осјећам одрасло, а јуче сам била дијете. Види, већ сад сам спремна да одам све дјечје тајне. Не, не… нисам ја још одрасла, само покушавам да се уврстим међу велике људе, а заправо сам им до кољена. Ти, немој да ме гледаш док читам. Стидим се. Рекла сам, нисам још одрасла. Мислим да ми је овако ипак боље. Наставите са читањем ПРИЧА О ВЕШ – МАШИНИ