Архиве категорија: cARTe diem

ИДЕМО ЗАЈЕДНО ХЛАДНОМ ЗЕМЉОМ

Где се налази Исток? Источније од које тачке? Да ли је тамо Нови Јерусалим, Пекићев, место где је сачувано сећање народа; сачувано али не и тумачиво? Због чега 70 година након завршетка Другог светског рата још увек не можемо одговорити на питање је ли могуће писати поезију након Аушвица, и да ли је могуће живети један нови живот, свеж и невин, док прошлост уредно почива иза стакала витрина у музејима? Наставите са читањем ИДЕМО ЗАЈЕДНО ХЛАДНОМ ЗЕМЉОМ

ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ПРВИ ДЕО

Веселинка Стојковић: „СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА / књиге, људи, језик“, 2015, Врање, Народни музеј, 358 стр.

У неким случајевима је најбоље
 да ништа нисмо рекли и записали.
Но, пут није раван и када нам се чини да јесте.
Веселинка Стојковић Наставите са читањем ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ПРВИ ДЕО

“ЈЕДАН ЧОВЕК: КЛАУС КЛАМП”

Роман Један човек: Клаус Кламп део је тетралогије Гонсала М. Тавареша, назване и „црне књиге“, које је код нас објавио Трећи Трг, у преводу Тамине Шоп и Јасмине Нешковић. То је прича о рату. О којем рату је реч, у којој земљи, аутор нам не говори. Пре него што започнем изношење својих утисака, позваћу у помоћ Данила Киша, и начин на који је он започео једну од својих књига:

„Прича која следи, прича која се рађа у сумњи и недоумици, има једну несрећу (неки то зову срећом) што је истинита: она је записана руком часних људи и поузданих сведока. Али да би била истинита на начин о којем њен аутор сања, морала би бити испричана на румунском, мађарском, украјинском или јидишу; или, понајпре, на мешавини свих тих језика. Тада би, по логици случаја и мутних, дубоких и несвесних збивања, блеснула у свести приповедачевој, и по која руска реч, час нежна као тељатина, час тврда као кинџал. Када би, дакле, приповедач могао да досегне недостижни и стравични час вавилонске пометње, чуле би се понизне молбе и ужасна проклињања…” Наставите са читањем “ЈЕДАН ЧОВЕК: КЛАУС КЛАМП”

ИДЕНТИТЕТ

38198

На врху аналитичке психологије налази се чувени Швајцарац Карл Густав Јунг. Комплексна психологија дугује много њеном творцу и једном од најзначајнијих психијатара и мислилаца 20. века. Након обостраног поштовања и пријатељства Карл Густав Јунг и тадашњи чувени психоаналитичар Сигмунд Фројд, кренули су различитим токовима модерне психологије. Јунгов искорак из природнонаучног модела тумачења психичких феномена постаје зачетак једног револуционарног развоја психоанализе. Наставите са читањем ИДЕНТИТЕТ

ПЕЈЗАЖ И МУЗИКА

“Музика је једини дар у коме човек ужива сам; сви остали дарови траже сведоке”. (Мармонтел: Приче о манирима)
 “...Али пало човечанство има могућност да се служи још једним задовољством – можда једним јединим – које се још више него музика, најбоље остварује у друговању са осећањем изолованости, са осамом. Мислим на задовољство и контемплацију доживљену приликом посматрања пејзажа у природи...” (Едгар По: Вилино острво)

Може се рећи да постоји сасвим извесна веза између све велике створене музике и светлосних струна одређеног предела: “архитектонска” слика пресека на-себи-засталих геолошких струјања и из-несвесног-изронели, обрисни запис музичке композиције стоје у присној вези. Наставите са читањем ПЕЈЗАЖ И МУЗИКА

ИСПОД МАСКЕ МИЛАНА ЋУРЧИНА

Милан Ћурчин је један од најнападнутијих песника српске модерне. Његова поезија изазива. Он се супроставља устаљеним нормама и тежи директности, искрености и занемаривању правила. Став који је Ћурчин изнео у једној преписци са Милорадом М. Петровићем гласи: „скромност не ценим високо, али понос не дам ни за што на свету.“ Недостатак прве поменуте особине и изражена друга учиниле су његове песме песмама пред којима се не ћути. Међутим, од настале буке, не чује се суштина која настаје тек онда када песник заћути. Наставите са читањем ИСПОД МАСКЕ МИЛАНА ЋУРЧИНА

ТАМА. МРАК.

Односно одсуство светлости или било каквог извора енергије који би нарушио ништавило, одсуства присуства. Када говоримо о првој искри, зачетку точка простор-времена, са становишта модерне физике говоримо о Великом праску, идеји нарушавања првобитног склада свеукупног непостојања. Наставите са читањем ТАМА. МРАК.

ЕРОС И ТАНАТОС У ПОЕЗИЈИ АРХИЛОХА, МИМНЕРМА И САПФЕ

Као што је хармонија код Хелена произвела могућност редефинисања космоса тако је и целина сачињена од самог Ероса, у покушају хармоничности еволуирала, увођењем Танатоса. Но суштина Ероса, од његовог почетка до данас јесте: тежња за целином, било да га посматрамо кроз цепање Андрогина или кроз чежњу и бол бића због неостварене љубави, напослетку и као силу која се спушта и одабира под велом званим Агапе.  Наставите са читањем ЕРОС И ТАНАТОС У ПОЕЗИЈИ АРХИЛОХА, МИМНЕРМА И САПФЕ