Архиве категорија: cARTe diem

ГРАД НА ПЕСНИКОВОЈ РУЦИ

Највећа моћ поезије се осећа у њеном храбром опстајању без обзира на нестајање свих материјалних добара око нас. Остајемо без држава, градова, позоришта, библиотека, али поезија успева да се наднесе на свим и остане вечна. Врбас, један мали град на југу Бачке већ 48. пут „Фестивалом поезије младих“ показује не само да је верни пазитељ културолошке хигијене својих посетилаца, већ и пријатељ и подршка очувања драгоценог трајања стиховане речи.

Наставите са читањем ГРАД НА ПЕСНИКОВОЈ РУЦИ

„ДОЛИ СИТИ” – ГРАД НЕМИРА

Роман “Доли Сити” ауторке Орли Кастел-Блум из 1992. године ушао је на листу УНЕСКА у категорији репрезентативних књижевних дела. Године 2007. номинован је за листу десет најзначајнијих романа од оснивања државе Израел.

Орли Кастел-Блум је рођена у Тел Авиву 1960. године у породици египатских Јевреја. Њен отац је, као и отац протагонисткиње романа, радио као службеник у авио компанији. Објавила је једанаест књига прозе и једну књигу за децу. Живи у Тел Авиву и предаје креативно писање на Државном универзитету. Године 1999. проглашена је за једну од педесет најутицајнијих жена Израела. Наставите са читањем „ДОЛИ СИТИ” – ГРАД НЕМИРА

ХАМЛЕТ НАШЕГ ДОБА, БАЛЗАК ИЗ НИША – БРАНКО МИЉКОВИЋ

 (29. јануара 1934. – 12. фебруара 1961. године).

Рођен је у Нишу, где је завршио основну и средњу школу, а потом и Гимназију „Стеван Сремац“.

Узалуд је будио. На обичне речи није имао право. У туђем срцу је своје срце чуо. За пријатеље прогласио је хуље. Наду је видео као луксуз. Сматрао је да је исто певати и уми рати. Говорио је да ће „поезију сви писати“. И био је у праву. „Они који имају свет нека мисле шта ће с њим, ми имамо само речи и дивно смо се снашли у тој немаштини“, философски смело и изразито зрело певао је принц српске поезије, Хамлет нашег доба, чувени Балзак из Ниша, песник Бранко Миљковић.
Наставите са читањем ХАМЛЕТ НАШЕГ ДОБА, БАЛЗАК ИЗ НИША – БРАНКО МИЉКОВИЋ

Улови ли неко неког док кроз жито иде?

Свако време има своје идоле и хероје. Амерички писац Џером Дејвид Селинџер створио је антихероја који ће трајати вечно.
Холден Колфилд, алтер-его изгубљених, бунтовних и помало депресивних тинејџера, али и оних старијих, један је од најпознатијих (анти)јунака књижевности. Селинџеру је требало скоро десет година да доврши роман „Ловац у житу“, а његово последње дело објављено је 1965. године. Отац Холдена Колфилда и осталих драгих ликова, чији је утицај итекако присутан и данас, био је, као и скоро сви писци, уосталом, повучен и ћудљив. Једном приликом је изјавио: „Чудесан је мир кад ништа не објављујеш. Тишина. Спокојство. Објављивање је ужасан атак на мој приватни живот.“
Наставите са читањем Улови ли неко неког док кроз жито иде?

САЊАТОРИЈУМ – ИЛИ: КО ЈОШ САХРАЊУЈЕ ПТИЦЕ

Постоји ли књижевност изван канона? Ко је ствара? Како, када настаје? Постоје ли онда нека правила по којим настаје апокрифна књижевност? Или је правило да нема правила? Безброј сличних питања још може тако у недоглед да се ниже. Ја се, ево, предајем. Одговора немам. Можда ми ипак, Сањаторијум – или: Ко још сахрањује птице може помоћи да бар мало “начне” могуће одговоре. За потпун одговор не гарантујем.

Наставите са читањем САЊАТОРИЈУМ – ИЛИ: КО ЈОШ САХРАЊУЈЕ ПТИЦЕ

ПЛАНЕТА МАЈМУНА

Наиме, мали број људи повремено размишља о Дарвиновој теорији која у данашње време добија иновативан смисао људског развитка. Тешко је паметном човеку да изговори реч развитак када он своју генерацију сагледа као трајно осакаћену, дегенерисану. Према Чарлсу Дарвину у биолошком и психолошком смислу, човек се епохално развија у кохерентном правцу онако како га је природа озаконила. Наставите са читањем ПЛАНЕТА МАЈМУНА