Архиве категорија: cARTe diem

САЊАТОРИЈУМ – ИЛИ: КО ЈОШ САХРАЊУЈЕ ПТИЦЕ

Постоји ли књижевност изван канона? Ко је ствара? Како, када настаје? Постоје ли онда нека правила по којим настаје апокрифна књижевност? Или је правило да нема правила? Безброј сличних питања још може тако у недоглед да се ниже. Ја се, ево, предајем. Одговора немам. Можда ми ипак, Сањаторијум – или: Ко још сахрањује птице може помоћи да бар мало “начне” могуће одговоре. За потпун одговор не гарантујем.

Наставите са читањем САЊАТОРИЈУМ – ИЛИ: КО ЈОШ САХРАЊУЈЕ ПТИЦЕ

ПЛАНЕТА МАЈМУНА

Наиме, мали број људи повремено размишља о Дарвиновој теорији која у данашње време добија иновативан смисао људског развитка. Тешко је паметном човеку да изговори реч развитак када он своју генерацију сагледа као трајно осакаћену, дегенерисану. Према Чарлсу Дарвину у биолошком и психолошком смислу, човек се епохално развија у кохерентном правцу онако како га је природа озаконила. Наставите са читањем ПЛАНЕТА МАЈМУНА

КАКО ЛУДОСТ МОЖЕ БИТИ СПОЗНАЈНА

Да су речи ,,цео свет је луд што не бих био и ја“, једне домаће музичке и окултне групе лика и дела Хермана Мелвила познате већинском делу популацији Србије данас, излишно је говорити. Ипак, мање је познато да су људи ,,лудовали“ и у ренесанси, и то замислите у сврху очувања моралних и хуманистичких вредности, насупрот свезаступљеној глупости и непросвећености. У ту част, далеке 1509. године ,,ни у част Херкула ни у част Солона“, Еразмо Ротердамски, Лутеров колега по мантији и критици, пише ,,Похвалу Лудости“, за свега осам дана и то уперену против најјачих. У океану радикалних промена, открића нових истина о новим световима долази до радикалног полазишта према највећој сили феудалног света,из сопствених редова. Институцији званој црква (Читалац не би требало да помисли да је Еразмо и критичар вере и изворног хришћанства, напротив, Христ је његов врховни учитељ, и налик Христу, који је из храма истерао трговце, тако и он жели да протера корумпираност, глупост и ограниченост схолистике). Била је то реч из уста Лудости (јер како се другачије обратити верним лудацима?) за уши архилудака. Наставите са читањем КАКО ЛУДОСТ МОЖЕ БИТИ СПОЗНАЈНА

ЕРОС И ТАНАТОС У ПЕСНИЧКОЈ МИСЛИ МИЛАНА РАКИЋА

Стварање суштински новог Ероса настало је у покушају да се  цивилизацијском наслеђу укине моћ одређивања смера развоја и положаја човека, као што је и резултат  револуционарне мисли која је европску културу превела у један посве нов концепт сагледавања стварности. Било је неопходно упливати у димензију индивидуалне дубине насупрот колективном расту и кренути смером духовног оплемењивања учењима  која су до данас задржала своју вредност и делотворност. Тако су се почетком ХХ века  Јунгова идеја процеса индивидуације и Фројдова теорија редефинисаног односа између нагона и ума, пренеле из актуелне стварности дубоко у ткиво поетичне мисли и поставиле темељ развоју љубавне мисли модерног песништва, уопште. Наставите са читањем ЕРОС И ТАНАТОС У ПЕСНИЧКОЈ МИСЛИ МИЛАНА РАКИЋА

АДРЕНАЛИН

*Лучењем адреналина тело се припрема за бег или за борбу*

Једина ствар важнија од саме чињенице да нешто волиш јесте пут који прелазиш да оно што волиш буде твоје. Управо на том прелазу од игре до циља преплићу се покрети једне групе која је врло јасно желела нешто и на крају то и остварила.  Адреналин је све или није ништа. Ако си покренут адреналином, врло брзо знаш да ће енергија кад тад да престане да делује, а оно што те даље одржава је чиста воља. Зашто ово говорим? Најбоље би било да сами чујете једну интересантну причу, па процените колико је спорт само спорт и шта је то што неке изазове најбоље подносе они који верују у силу отпора, а не трења. Наставите са читањем АДРЕНАЛИН

МОЈА КУЋА, ТО СУ МОЈЕ КЊИГЕ И МОЈИ ЧИТАОЦИ

Говор на промоцији зборника Летеће виолине Милорада Павића (ур. Ј. Марићевић, Студентска асоцијација Филозофског факултета, Нови Сад 2015) 22. децембра 2015. године у Дому културе „Студентски град“, на Новом Београду

Летеће виолине Милорада Павића је зборник са укупно 22 текста о књижевном стваралаштву Милорада Павића, а настао је као идеја да се обележи 30 година од објављивања Хазарског речника, али и 60 година Филозофског факултета у Новом Саду, где је Павић био професор и декан. Млади тумачи књижевног опуса Милорада Павића из Новог Сада, Београда, Крагујевца и Ниша су из различитих перспектива, интересовања и опсега покушали да одгонетну бар део загонетних, мистериозних и скривених значења и идеја који се крију и преплићу у делима овог значајног српског писца. Наставите са читањем МОЈА КУЋА, ТО СУ МОЈЕ КЊИГЕ И МОЈИ ЧИТАОЦИ

ДОЛАР ЗА (ЈЕРМЕНСКУ) КУЛТУРУ

У једном од свакодневних путовања аутобусом, имала сам прилику да разговарам са средовечним, врло успешним бизнисменом из Крагујевца који у Србији није био преко четрдесет година јер је све то време живео у Мичигену (Канада). Наш разговор је почео његовим извињавањем због узнемиравања средишњег дела аутобуса, пошто је врло гласно причао телефоном са надређеним, по свој прилици првим човеком Сименса. Тај угледни пословни човек је полиглота – каже прича шест језика. Имала сам част да чујем три – српски, енглески и немачки. То да зна толики број језика ми је признао након што сам му на његово питање: “Како се на енглеском каже: Живим у селу пре Врбаса“, рекла да не знам како се каже село јер сам преспавала ту лекцију (случајно баш ту нисам). Међутим, изненада сам довела у питање своју будност јер ми је саговорник Американац изговорио превод проблематичне речи која је добила неки чудни француски призвук са крагујевачким акцентом. Наставите са читањем ДОЛАР ЗА (ЈЕРМЕНСКУ) КУЛТУРУ

WHEN HARRY MET SALLY, ОВАЈ, АЛЕКСУ

Читајући дела из фантастике, да ли сте се икада запитали, макар једном, која је функција фантастике као књижевног жанра? Да ли је то само бег од реалности или можда чак нешто више, рецимо, начин живота и размишљања? Први контакт са оностраним, по речима Цветана Тодорова, јавља се та запитаност код читаоца и реализује се та неодлучност, а то, по њему, лежи у основи фантастичног и „траје само онолико колико и неодлучност заједничка читаоцу и лику, на којима је да „одлуче“ да ли оно што опажају потиче или не потиче од „стварности“, каква она јесте према општем мишљењу“ (Тодоров). Са тим у вези, Нортроп Фрај у својој „Анатомији критике“ одређује „модусе фикције“ који су установљени на релацији јунак – читалац и ставља акценат на такву врсту односа. Наставите са читањем WHEN HARRY MET SALLY, ОВАЈ, АЛЕКСУ