Архиве категорија: cARTe diem

КУЛТУРА КАО ЛЕК ИЛИ ЧУДОТВОРНА КУЛТУРА

Вековима уназад медицина се, укључујући лекове и разне медицинске процесе, нагло развијала и напредовала. Али шта ако су медикаменти, хируршке интервенције и остали модерни медицински подухвати инфериорни неким другим животним процесима? Као на пример образовању, читању и генерално просвећивању. Опште је позната народна изрека коју родбина неретко воли да цитира некоме ко често има здравствених проблема а која гласи – све иде из главе. До скора нисам томе давао велики значај али повучен личним искуством од последњих годину дана био сам приморан да скептицизам смањим. Ово није анализа рада лекара или давање дијагнозе, ово је само субјективан поглед на стање ствари и евентуални покушај мењања тог стања. Наставите са читањем КУЛТУРА КАО ЛЕК ИЛИ ЧУДОТВОРНА КУЛТУРА

ЛУЧ. СЈАЈ БЕЛИНЕ.

Извор. Или једноставније речено, пресек таласа нашем бићу доступан. Ограничени спектар електро-магнетне фреквенције који када сагледамо у широј слици постаје изузетно миноран, готово безначајан, у односу на увид у целокупни спектар енергије. Ипак, тај узани сноп енергетског набоја нас најочигледније повезује са читавим универзумом, даје нам основни образац визуелне перцпеције, који, иако је ограничен, јесте први и основни на који су временом накалемљени утицаји других рецептора. Фотон, честица која може бити само у два основна стања – или да постоји или не. Честица без масе мировања, с наелектрисањем једнаким нули те због тога фотон и даље у одређеним круговима сматрају квази-честицом због упечатљивости те нуле коју поседује. Такође, фотону као елементарној честици својствен је тзв. корпускуларно-таласни дуализам, тј. он истовремено поседује својства елементарне честице али таласа и не тражи средину за своје простирање, слично елементарним честицама у које већина аутора ипак убраја фотон. Слично нулама и јединицима, бинарном систему који и представља наш свет поларитета, оно на чему се заснива целокупно људско знање и спознаја света. Отуд и карактеристика светлости да садржи двојаку природу, таласа и честице којом ћемо се касније боље позабавити. Наставите са читањем ЛУЧ. СЈАЈ БЕЛИНЕ.

ПОЗИВ ЗА ТЕМАТ

ПОЗИВ

свим заинтересованим да својим ауторским радовима узму учешће у формирању садржаја првог броја часописа за културу и уметност КУЛТ. Уредништво КУЛТ-а Вас позива да својим радом допринесете истраживачком сагледавању теме:

ТАБУ У УМЕТНОСТИ

(Како се забрањене теме манифестују у уметности и стварности аутора? Шта је за тебе ТАБУ? Шта смо све забрањивали кроз историју? Шта је данас ТАБУ?) Наставите са читањем ПОЗИВ ЗА ТЕМАТ

ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ДРУГИ ДЕО

Веселинка Стојковић: „СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА / књиге, људи, језик“, 2015, Врање, Народни музеј, 358 стр.

II Личности које је ауторка представила у другом делу књиге сијају, а са тога југа углавном, из тог другог света. Поменућу их, без намере да повредим остале, па и аутора ове књиге: Борисав Станковић, писац, др Јустин Поповић, духовник и философ, проф. др Вера Ценић, прим. др Градимир Ценић, проф. др Јован Љ. Јањић, прим. др Марина Ј. Јањић. Наставите са читањем ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ДРУГИ ДЕО

ИДЕМО ЗАЈЕДНО ХЛАДНОМ ЗЕМЉОМ

Где се налази Исток? Источније од које тачке? Да ли је тамо Нови Јерусалим, Пекићев, место где је сачувано сећање народа; сачувано али не и тумачиво? Због чега 70 година након завршетка Другог светског рата још увек не можемо одговорити на питање је ли могуће писати поезију након Аушвица, и да ли је могуће живети један нови живот, свеж и невин, док прошлост уредно почива иза стакала витрина у музејима? Наставите са читањем ИДЕМО ЗАЈЕДНО ХЛАДНОМ ЗЕМЉОМ

ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ПРВИ ДЕО

Веселинка Стојковић: „СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА / књиге, људи, језик“, 2015, Врање, Народни музеј, 358 стр.

У неким случајевима је најбоље
 да ништа нисмо рекли и записали.
Но, пут није раван и када нам се чини да јесте.
Веселинка Стојковић Наставите са читањем ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ПРВИ ДЕО

“ЈЕДАН ЧОВЕК: КЛАУС КЛАМП”

Роман Један човек: Клаус Кламп део је тетралогије Гонсала М. Тавареша, назване и „црне књиге“, које је код нас објавио Трећи Трг, у преводу Тамине Шоп и Јасмине Нешковић. То је прича о рату. О којем рату је реч, у којој земљи, аутор нам не говори. Пре него што започнем изношење својих утисака, позваћу у помоћ Данила Киша, и начин на који је он започео једну од својих књига:

„Прича која следи, прича која се рађа у сумњи и недоумици, има једну несрећу (неки то зову срећом) што је истинита: она је записана руком часних људи и поузданих сведока. Али да би била истинита на начин о којем њен аутор сања, морала би бити испричана на румунском, мађарском, украјинском или јидишу; или, понајпре, на мешавини свих тих језика. Тада би, по логици случаја и мутних, дубоких и несвесних збивања, блеснула у свести приповедачевој, и по која руска реч, час нежна као тељатина, час тврда као кинџал. Када би, дакле, приповедач могао да досегне недостижни и стравични час вавилонске пометње, чуле би се понизне молбе и ужасна проклињања…” Наставите са читањем “ЈЕДАН ЧОВЕК: КЛАУС КЛАМП”

ИДЕНТИТЕТ

38198

На врху аналитичке психологије налази се чувени Швајцарац Карл Густав Јунг. Комплексна психологија дугује много њеном творцу и једном од најзначајнијих психијатара и мислилаца 20. века. Након обостраног поштовања и пријатељства Карл Густав Јунг и тадашњи чувени психоаналитичар Сигмунд Фројд, кренули су различитим токовима модерне психологије. Јунгов искорак из природнонаучног модела тумачења психичких феномена постаје зачетак једног револуционарног развоја психоанализе. Наставите са читањем ИДЕНТИТЕТ