Архиве категорија: cARTe diem

„ДОЛИ СИТИ“ – ГРАД НЕМИРА

Роман „Доли Сити“ ауторке Орли Кастел-Блум из 1992. године ушао је на листу УНЕСКА у категорији репрезентативних књижевних дела. Године 2007. номинован је за листу десет најзначајнијих романа од оснивања државе Израел.

Орли Кастел-Блум је рођена у Тел Авиву 1960. године у породици египатских Јевреја. Њен отац је, као и отац протагонисткиње романа, радио као службеник у авио компанији. Објавила је једанаест књига прозе и једну књигу за децу. Живи у Тел Авиву и предаје креативно писање на Државном универзитету. Године 1999. проглашена је за једну од педесет најутицајнијих жена Израела. Наставите са читањем „ДОЛИ СИТИ“ – ГРАД НЕМИРА

ХАМЛЕТ НАШЕГ ДОБА, БАЛЗАК ИЗ НИША – БРАНКО МИЉКОВИЋ

 (29. јануара 1934. – 12. фебруара 1961. године).

Рођен је у Нишу, где је завршио основну и средњу школу, а потом и Гимназију „Стеван Сремац“.

Узалуд је будио. На обичне речи није имао право. У туђем срцу је своје срце чуо. За пријатеље прогласио је хуље. Наду је видео као луксуз. Сматрао је да је исто певати и уми рати. Говорио је да ће „поезију сви писати“. И био је у праву. „Они који имају свет нека мисле шта ће с њим, ми имамо само речи и дивно смо се снашли у тој немаштини“, философски смело и изразито зрело певао је принц српске поезије, Хамлет нашег доба, чувени Балзак из Ниша, песник Бранко Миљковић.
Наставите са читањем ХАМЛЕТ НАШЕГ ДОБА, БАЛЗАК ИЗ НИША – БРАНКО МИЉКОВИЋ

Улови ли неко неког док кроз жито иде?

Свако време има своје идоле и хероје. Амерички писац Џером Дејвид Селинџер створио је антихероја који ће трајати вечно.
Холден Колфилд, алтер-его изгубљених, бунтовних и помало депресивних тинејџера, али и оних старијих, један је од најпознатијих (анти)јунака књижевности. Селинџеру је требало скоро десет година да доврши роман „Ловац у житу“, а његово последње дело објављено је 1965. године. Отац Холдена Колфилда и осталих драгих ликова, чији је утицај итекако присутан и данас, био је, као и скоро сви писци, уосталом, повучен и ћудљив. Једном приликом је изјавио: „Чудесан је мир кад ништа не објављујеш. Тишина. Спокојство. Објављивање је ужасан атак на мој приватни живот.“
Наставите са читањем Улови ли неко неког док кроз жито иде?

САЊАТОРИЈУМ – ИЛИ: КО ЈОШ САХРАЊУЈЕ ПТИЦЕ

Постоји ли књижевност изван канона? Ко је ствара? Како, када настаје? Постоје ли онда нека правила по којим настаје апокрифна књижевност? Или је правило да нема правила? Безброј сличних питања још може тако у недоглед да се ниже. Ја се, ево, предајем. Одговора немам. Можда ми ипак, Сањаторијум – или: Ко још сахрањује птице може помоћи да бар мало “начне” могуће одговоре. За потпун одговор не гарантујем.

Наставите са читањем САЊАТОРИЈУМ – ИЛИ: КО ЈОШ САХРАЊУЈЕ ПТИЦЕ

ПЛАНЕТА МАЈМУНА

Наиме, мали број људи повремено размишља о Дарвиновој теорији која у данашње време добија иновативан смисао људског развитка. Тешко је паметном човеку да изговори реч развитак када он своју генерацију сагледа као трајно осакаћену, дегенерисану. Према Чарлсу Дарвину у биолошком и психолошком смислу, човек се епохално развија у кохерентном правцу онако како га је природа озаконила. Наставите са читањем ПЛАНЕТА МАЈМУНА

КАКО ЛУДОСТ МОЖЕ БИТИ СПОЗНАЈНА

Да су речи ,,цео свет је луд што не бих био и ја“, једне домаће музичке и окултне групе лика и дела Хермана Мелвила познате већинском делу популацији Србије данас, излишно је говорити. Ипак, мање је познато да су људи ,,лудовали“ и у ренесанси, и то замислите у сврху очувања моралних и хуманистичких вредности, насупрот свезаступљеној глупости и непросвећености. У ту част, далеке 1509. године ,,ни у част Херкула ни у част Солона“, Еразмо Ротердамски, Лутеров колега по мантији и критици, пише ,,Похвалу Лудости“, за свега осам дана и то уперену против најјачих. У океану радикалних промена, открића нових истина о новим световима долази до радикалног полазишта према највећој сили феудалног света,из сопствених редова. Институцији званој црква (Читалац не би требало да помисли да је Еразмо и критичар вере и изворног хришћанства, напротив, Христ је његов врховни учитељ, и налик Христу, који је из храма истерао трговце, тако и он жели да протера корумпираност, глупост и ограниченост схолистике). Била је то реч из уста Лудости (јер како се другачије обратити верним лудацима?) за уши архилудака. Наставите са читањем КАКО ЛУДОСТ МОЖЕ БИТИ СПОЗНАЈНА

ЕРОС И ТАНАТОС У ПЕСНИЧКОЈ МИСЛИ МИЛАНА РАКИЋА

Стварање суштински новог Ероса настало је у покушају да се  цивилизацијском наслеђу укине моћ одређивања смера развоја и положаја човека, као што је и резултат  револуционарне мисли која је европску културу превела у један посве нов концепт сагледавања стварности. Било је неопходно упливати у димензију индивидуалне дубине насупрот колективном расту и кренути смером духовног оплемењивања учењима  која су до данас задржала своју вредност и делотворност. Тако су се почетком ХХ века  Јунгова идеја процеса индивидуације и Фројдова теорија редефинисаног односа између нагона и ума, пренеле из актуелне стварности дубоко у ткиво поетичне мисли и поставиле темељ развоју љубавне мисли модерног песништва, уопште. Наставите са читањем ЕРОС И ТАНАТОС У ПЕСНИЧКОЈ МИСЛИ МИЛАНА РАКИЋА

АДРЕНАЛИН

*Лучењем адреналина тело се припрема за бег или за борбу*

Једина ствар важнија од саме чињенице да нешто волиш јесте пут који прелазиш да оно што волиш буде твоје. Управо на том прелазу од игре до циља преплићу се покрети једне групе која је врло јасно желела нешто и на крају то и остварила.  Адреналин је све или није ништа. Ако си покренут адреналином, врло брзо знаш да ће енергија кад тад да престане да делује, а оно што те даље одржава је чиста воља. Зашто ово говорим? Најбоље би било да сами чујете једну интересантну причу, па процените колико је спорт само спорт и шта је то што неке изазове најбоље подносе они који верују у силу отпора, а не трења. Наставите са читањем АДРЕНАЛИН