Архиве категорија: cARTe diem

БАНАТСКО СЕЛО КАО СВЕДОК ГЕНОЦИДА У ВОЈВОДИНИ

Данас, након нешто више од седам деценија од завршетка Другог светског рата, историјске приче малих војвођанских села јесу једини доказ почињених злочина над становништвом северно од Саве и Дунава. На педесетом километру од Новог Сада, носећи назив по команданту српских добровољаца у револоцији 1848. године, банатско насеље Книћанин изгледом својих авлија и кућа, заједно са концентрационим логором и спомеником немачком становништву на крају села, само прича о животу у некадашњом царевини Аустро-Аугарској. Наставите са читањем БАНАТСКО СЕЛО КАО СВЕДОК ГЕНОЦИДА У ВОЈВОДИНИ

БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

Пишући о „утицајима антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“1), Гордана Покрајац подробно је испитала ову појаву код Марина Држића, Савка Гучетића, Миха Бунића, Франа Лукаревића и Доминка Златарића. Наставите са читањем БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Гордана Покрајац, “Утицаји антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“, Књижевна историја, 42, 2010, 140-141, стр. 75-83.

ФИЛОЗОФИЈА И УМЕТНОСТ: УВЕРТИРА ОБИЧНОГ ЧОВЕКА

*

Када уметник не разуме филозофа, уметник је тај који не разуме.. када филозоф не разуме уметника, уметник је, опет, тај који не разуме. Једна песма у себи садржи хиљаду филозофија живота, а хиљаду филозофија живота у себи једва садржи једну песму Песници пишу из живота, док филозофи пишу о животу. Видећете, стога, да су прави песници одани филозофији, а филозофи неверни поезији.

Сун Цу-ово дело се зове Уметност Ратовања, а не Филозофија Ратовања.. филозоф нема стомак за бој. Наставите са читањем ФИЛОЗОФИЈА И УМЕТНОСТ: УВЕРТИРА ОБИЧНОГ ЧОВЕКА

ПРОШЛОСТ КАО СВЕСТ О НУЖНОСТИМА ДАНАШЊИЦЕ – ДЕО ПРВИ

Дан први. Напољу студен. Сунце, једва видљиво, сакривено иза тешких и сивих облака, полако гасне, а над велеградом се ствара величанствен призор децембарске вечери. Првобитно сивило замењују лампиони најразличитијих боја који у дослуху са бојама семафора и новогодишњим мелодијама доприносе стварању узавреле претпразничке атмосфере. Наставите са читањем ПРОШЛОСТ КАО СВЕСТ О НУЖНОСТИМА ДАНАШЊИЦЕ – ДЕО ПРВИ

КРАЈ НОВОГ ПОЛИСА?

Поштовани читаоци КУЛТ-а, преносимо Вам у потпуности писмо уредништва Новог Полиса које је јутрос освануло на њиховом сајту. Не дозволимо да Нови Полис буде срушен. Помозимо и делимо даље.

“Поштовани пријатељи и читаоци Новог Полиса,

почетком априла 2016. године обратили смо Вам се поводом акције 500×500. Изнели смо Вам разлоге за оснивање нашег и Вашег сајта, начин функционисања и проблеме са којима се суочавамо. Замолили смо Вас да подржите Нови Полис донацијом од минимално 500 динара годишње јер смо веровали да свако коме је стало до Новог Полиса, ко је у њему препознао вредности за које се и сам залаже, ко је у Полису видео начин одупирања процесу свеопште нихилизације која прети да потпуно уништи појединца и друштво, жели да тим чином учествује у стварању једног пристојног сајта за пристојне људе. Наставите са читањем КРАЈ НОВОГ ПОЛИСА?

УМЕТНОСТ НЕЈЕДНАКОСТИ И ПРОФИТА

Једна од најзначанијих метафора из Орвеловог опуса, која је уједно и лајтмотив данашњег дискурса знаног као глобализам говори о томе да су све животиње једнаке, али и да су неке животиње једнакије од других. Глобализам у свом изворном, из данашње перспективе и утопистичком смислу репрезентовао би првобитно међународност, односе различитих култура које се међусобно не искључују, већ интензивно сарађују, односно нуде оно што је њихов сопствени идентитет другима као што једнако примају к знању и идентитет других култура. Један од свакако најлепших примера примене такве могућности дао је романтизам са Гетеом на челу, који се истовремено бави немачком легендом о Фаусту и увођењем термина Weltliteratur, односно идеју светске књижевности за коју је сматрао да не треба да буде ограничена нацијом којој припада. Наставите са читањем УМЕТНОСТ НЕЈЕДНАКОСТИ И ПРОФИТА

КРИВИЦА ЦРКВЕ У ПОСЛЕРАТНОЈ НЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ

Не поставља се питање да ли постоји Бог. Не поставља се питање ни да ли постоји ђаво. Не поставља се питање ни да ли је Исус живео, ко је и какав био. Доводи се у питање човек. Верник. Појединац. Доводи се у питање институција. Моћна институција. Зато што је у неком тренутку човек умислио да је бог. И почео је да се тако понаша. И заборавио је Бога. О томе се дуго није смело говорити. С тим табуом се и данас боримо. Шта смемо и не смемо да кажемо о црквама и њеним представницима? Колико велико мора бити њихово огрешење да се не би могло заташкати? Наставите са читањем КРИВИЦА ЦРКВЕ У ПОСЛЕРАТНОЈ НЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ

ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ

Колико је само жанрова, писаца и дела остало скрајнуто и удављено наслагама прашине која деценијама и вековима затрпава њихове вредности, због нечије малициозне одлуке да табуом прогласи ту искру која је могла значити промену, прогрес, па чак и револуцију! Оно што није долазило у обзир јер се косило са владајућим политичким, друштвеним и књижевним начелима, отписивано је уз изговор да је декадентно, неморално па самим тим и неприхватљиво. Тај отпис коштао нас је скупо, јер је неретко резултирао уназађивањем оне области коју је проблематизовао. Такву је судбину доживео и хорор као жанр фантастичког вида књижевности, јер је много дела протекло светом литературе, док је овом квази-бласфемичном жанру дат какав – такав простор. Међутим, док је успео да се прогура између намрштених обрва просветитељства и рационализма и стекне статус правог књижевног жанра, седма уметност је допринела његовом омасовљавању и све чешћем свођењу његовог писменог пандана на паралитературу. Наставите са читањем ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ