Архиве категорија: cARTe diem

УМЕТНОСТ КАРАКТЕРИСТИЧНОГ

(Татјана Дебељачки: Кућа од стакла, Поета, Београд, 2015)

Машта у уметности састоји се у способности да се нађе најпотпунији израз једне постојеће ствари, али никада у томе да се сама та ствар претпостави или створи. Лепота се, у стварности, указује у најразличитијим формама и као таква припада уметности или, тачније речено, уметнику који уме да је види и препозна. Појам лепог као и истина нешто је што зависи од времена у коме живимо. Израз лепога је непосредно сразмеран са способношћу перцепције коју је уметник стекао. Једина права уметност је уметност карактеристичног. Наставите са читањем УМЕТНОСТ КАРАКТЕРИСТИЧНОГ

ПРОСТОР ЧЕКАЊА

Паралелно овом животу тече и један наш живот који не би био онај преудаљен свет идеја, него свет одјека нас и наших збивања у једној префињенијој материји. И она је та која слаже урезе сведочанстава једне више перспективе што, тек на тачки постигнуте густине, треба изнова да пречита читав земаљски живот.

Први утисак након и у вези мог рођења јесте осећање извесног унутрашње произведеног притиска, немогућност да се изнађе довољан празан широко-удисајан простор у коме би се настанила једна гранањем успињућа, тропски пребогата слика-о-себи: – место сажимања, за кога би се – као за врх каквог у хитњи импровизованог шатора – прикачило око мог још немуштог самопосматрања. Праг усликовљавања тог у-даљ-одаслатог оку-предњачећег звука сопства беше и одвише тесан, тако да се кроз њега – као кроз прозорче једино преостале наде – могло тек провирити али не и некамо приступити. Наставите са читањем ПРОСТОР ЧЕКАЊА

ПОТРЕБА ДА СВЕ БУДЕ ПРАВО

Ниче је у својим „Несавременим разматрањима“ објавио и одличну књижицу о историји, назвавши је „О користи и штетности историје за живот“. У сличном маниру, ову кратку расправу могли бисмо назвати и „О користи и штетности потребе да све буде право“ (или савршено, или смислено). Када се каже – потреба да све буде право – то звучи као једна неискварена тежња осетљивог бића које не пристаје ни на шта друго сем на оно што је недирнуто (било чиме што би га могло испрљати). Код разних људи таква се потреба ипак на различите начине претвара у нешто са лошим последицама, и по саму ту особу, и по њено окружење. Ником не можемо обезбедити то Право, ма колико волели особу која то захтева. Наставите са читањем ПОТРЕБА ДА СВЕ БУДЕ ПРАВО

КУЛТУРА КАО ЛЕК ИЛИ ЧУДОТВОРНА КУЛТУРА

Вековима уназад медицина се, укључујући лекове и разне медицинске процесе, нагло развијала и напредовала. Али шта ако су медикаменти, хируршке интервенције и остали модерни медицински подухвати инфериорни неким другим животним процесима? Као на пример образовању, читању и генерално просвећивању. Опште је позната народна изрека коју родбина неретко воли да цитира некоме ко често има здравствених проблема а која гласи – све иде из главе. До скора нисам томе давао велики значај али повучен личним искуством од последњих годину дана био сам приморан да скептицизам смањим. Ово није анализа рада лекара или давање дијагнозе, ово је само субјективан поглед на стање ствари и евентуални покушај мењања тог стања. Наставите са читањем КУЛТУРА КАО ЛЕК ИЛИ ЧУДОТВОРНА КУЛТУРА

ЛУЧ. СЈАЈ БЕЛИНЕ.

Извор. Или једноставније речено, пресек таласа нашем бићу доступан. Ограничени спектар електро-магнетне фреквенције који када сагледамо у широј слици постаје изузетно миноран, готово безначајан, у односу на увид у целокупни спектар енергије. Ипак, тај узани сноп енергетског набоја нас најочигледније повезује са читавим универзумом, даје нам основни образац визуелне перцпеције, који, иако је ограничен, јесте први и основни на који су временом накалемљени утицаји других рецептора. Фотон, честица која може бити само у два основна стања – или да постоји или не. Честица без масе мировања, с наелектрисањем једнаким нули те због тога фотон и даље у одређеним круговима сматрају квази-честицом због упечатљивости те нуле коју поседује. Такође, фотону као елементарној честици својствен је тзв. корпускуларно-таласни дуализам, тј. он истовремено поседује својства елементарне честице али таласа и не тражи средину за своје простирање, слично елементарним честицама у које већина аутора ипак убраја фотон. Слично нулама и јединицима, бинарном систему који и представља наш свет поларитета, оно на чему се заснива целокупно људско знање и спознаја света. Отуд и карактеристика светлости да садржи двојаку природу, таласа и честице којом ћемо се касније боље позабавити. Наставите са читањем ЛУЧ. СЈАЈ БЕЛИНЕ.

ПОЗИВ ЗА ТЕМАТ

ПОЗИВ

свим заинтересованим да својим ауторским радовима узму учешће у формирању садржаја првог броја часописа за културу и уметност КУЛТ. Уредништво КУЛТ-а Вас позива да својим радом допринесете истраживачком сагледавању теме:

ТАБУ У УМЕТНОСТИ

(Како се забрањене теме манифестују у уметности и стварности аутора? Шта је за тебе ТАБУ? Шта смо све забрањивали кроз историју? Шта је данас ТАБУ?) Наставите са читањем ПОЗИВ ЗА ТЕМАТ

ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ДРУГИ ДЕО

Веселинка Стојковић: „СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА / књиге, људи, језик“, 2015, Врање, Народни музеј, 358 стр.

II Личности које је ауторка представила у другом делу књиге сијају, а са тога југа углавном, из тог другог света. Поменућу их, без намере да повредим остале, па и аутора ове књиге: Борисав Станковић, писац, др Јустин Поповић, духовник и философ, проф. др Вера Ценић, прим. др Градимир Ценић, проф. др Јован Љ. Јањић, прим. др Марина Ј. Јањић. Наставите са читањем ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ДРУГИ ДЕО

ИДЕМО ЗАЈЕДНО ХЛАДНОМ ЗЕМЉОМ

Где се налази Исток? Источније од које тачке? Да ли је тамо Нови Јерусалим, Пекићев, место где је сачувано сећање народа; сачувано али не и тумачиво? Због чега 70 година након завршетка Другог светског рата још увек не можемо одговорити на питање је ли могуће писати поезију након Аушвица, и да ли је могуће живети један нови живот, свеж и невин, док прошлост уредно почива иза стакала витрина у музејима? Наставите са читањем ИДЕМО ЗАЈЕДНО ХЛАДНОМ ЗЕМЉОМ