Архиве категорија: cARTe diem

ДОЛАР ЗА (ЈЕРМЕНСКУ) КУЛТУРУ

У једном од свакодневних путовања аутобусом, имала сам прилику да разговарам са средовечним, врло успешним бизнисменом из Крагујевца који у Србији није био преко четрдесет година јер је све то време живео у Мичигену (Канада). Наш разговор је почео његовим извињавањем због узнемиравања средишњег дела аутобуса, пошто је врло гласно причао телефоном са надређеним, по свој прилици првим човеком Сименса. Тај угледни пословни човек је полиглота – каже прича шест језика. Имала сам част да чујем три – српски, енглески и немачки. То да зна толики број језика ми је признао након што сам му на његово питање: „Како се на енглеском каже: Живим у селу пре Врбаса“, рекла да не знам како се каже село јер сам преспавала ту лекцију (случајно баш ту нисам). Међутим, изненада сам довела у питање своју будност јер ми је саговорник Американац изговорио превод проблематичне речи која је добила неки чудни француски призвук са крагујевачким акцентом. Наставите са читањем ДОЛАР ЗА (ЈЕРМЕНСКУ) КУЛТУРУ

WHEN HARRY MET SALLY, ОВАЈ, АЛЕКСУ

Читајући дела из фантастике, да ли сте се икада запитали, макар једном, која је функција фантастике као књижевног жанра? Да ли је то само бег од реалности или можда чак нешто више, рецимо, начин живота и размишљања? Први контакт са оностраним, по речима Цветана Тодорова, јавља се та запитаност код читаоца и реализује се та неодлучност, а то, по њему, лежи у основи фантастичног и „траје само онолико колико и неодлучност заједничка читаоцу и лику, на којима је да „одлуче“ да ли оно што опажају потиче или не потиче од „стварности“, каква она јесте према општем мишљењу“ (Тодоров). Са тим у вези, Нортроп Фрај у својој „Анатомији критике“ одређује „модусе фикције“ који су установљени на релацији јунак – читалац и ставља акценат на такву врсту односа. Наставите са читањем WHEN HARRY MET SALLY, ОВАЈ, АЛЕКСУ

ОТКРИВАЊЕ ЖЕНЕ И БУЂЕЊЕ СВЕСТИ О ТЕЛУ

Негде на ,,дивљем“ западу:

Двадесетих година прошлог века ,,страшна” и готово табуирана појава окупирала је јавност – жена. У славу и част оних неустрашивих, ,,нова“ жена пролазила је преображење од невине домаћице и традиционалне мајке у жену аморалну, слободну и бунтовну, јунакињу многих скривених и пожудних снова мушкараца и младих девојака које су проналазиле сопствени идентитет у покретима ослобођеног људског тела. Наставите са читањем ОТКРИВАЊЕ ЖЕНЕ И БУЂЕЊЕ СВЕСТИ О ТЕЛУ

ФРУЛА СВИРА ВЛАШКО КОЛО

(Никола Теофиловић, Стрелци у магли, Студентски културни центар, Крагујевац 2016)

Не зовем те кроз ову грану трске, запалићу те чежњом и болом да не можеш да седиш, да не можеш да стојиш, да не можеш да пијеш, да не можеш да једеш, да не можеш да спаваш. Из кревета скочи, дођи код мене! Птичјим кљуном те кљуцам, са крилима те ударам, ка мени те гоним.Ти не можеш живети без мене, к’о ни што јагње не може без овце, к’о што ни ждребе не може без кобиле,тако ни ти не можеш живети без мене. Када се сенка раздвоји од мене, тада се ја и ти растали.

(Влашка бајалица)

Никола Теофиловић, занимљив приповедачки глас српске књижевности (збирка приповедака Јесте ли читали Заратустру у оригиналу, роман Стрелци у магли), занимљив лирски глас (ауторове певачке склоности), али није ни без занимљивости у драмском погледу (један од покретача радио-позоришта Џртле фртле за Србију). Наставите са читањем ФРУЛА СВИРА ВЛАШКО КОЛО

РАНАЦ НА ЛЕЂА И У ФРУ-АВАНТУРУ

На станици за Парагово готово да је свима  позната гужва коју опремљени планинари свакодневно пролазе заједно са ,,дошљацима“, којима је већ само ,,брундање“ аутобуса на путу  до саме окретнице нешто као Рокијево истрчавање  уз песму ,,Eye of the tiger“(слутим да ми се спрема жесток тренинг, али идем да пробам).  Овог недељног јутра, аутобус је стигао на станицу на којој се у једном тренутку нашло преко деведесет младих пензионера, студената, средњошколаца, породичних зборова којима је обећана у свега седам сати и пређених 12 километара незаборавна авантура. Наставите са читањем РАНАЦ НА ЛЕЂА И У ФРУ-АВАНТУРУ