Архиве категорија: cARTe diem

Пол Гоген – разбијање табуа

 „Оно за чим највише жудим јесте да одем из Париза,
 који је права џунгла за сиромашног човека.
 Углед мог уметничког имена расте сваког дана али
 ја и даље остајем који пут по три дана да не једем,
 што не уништава само моје здравље већ и моју енергију.
 Ово последње хоћу да повратим и одлазим у Панаму да живим као дивљак.
 Носим боје и четкице и прекалићу се далеко од свих људи.
 Једнако ћу патити због одсуства породице,
 али ћу се ослободити тог просјаштва ког се гадим."

(Без датума, почетак априла 1887. Париз)

Пол Гоген овим речима, у писму својој жени Мети, преноси из дубине своје душе незаустављиву жељу да оде далеко из цивилизације. Та жеља у њему није настала случајно. Као и Пол Сезан, Ван Гог и Пол Гоген је осећао стеге имресионизма, а нарочито академизма, како спутавају његово виђење природе. Ова три представника постимпресионизма више нису желела да буду само „оруђе“ које бележи визуелне сензације. Тежили су да својим сликама дају нове методе ликовног изражавања којима ће саопштавати њихове личне доживљаје света око себе. Наставите са читањем Пол Гоген – разбијање табуа

ТАБУ У УМЕТНОСТИ

Опште је познато да уметници имају способност да у свему пронађу инспирацију, и претворе стечене утиске у дела. Многа уметничка дела су настала из уметникових тежњи да овековечи тренутно друштвено стање, државно уређење, или једноставно субјективне емоције, људе или догађаје које су за њега од личне важности. Са друге стране, имамо и оне уметнике који одлазе мало даље у трагању за темом својих дела, па се дотичу ТАБУА као централне јединице стварања. Наставите са читањем ТАБУ У УМЕТНОСТИ

СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ

И киша досадно сипи, и спровод пролази тако,
Побожно и полако

(„Сиво, суморно небо“, В. Илић)

Питање је шта би данас могло да представља табу, како у књижевности, тако и најшире узев. Према промишљањима Саве Дамјанова које износи у чланку „Уместо поговора: табу – шта је то?“, рађа се епоха неких сасвим нових табуа, дакле – и нових светиња, недодирљивих, забрањених зона. Колико је сексуалност данас табу зона, врло је упитно. Она јесте (као и порнографија) најшире присутна и у свакодневици, па и у одређеном типу литературе. Штавише, можда делује испрва парадоксално, али спрам очекиваног секса, као табуа, пре се љубав, па и оргазам могу означити овим појмом. Наставите са читањем СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ

ТЕОРЕМЕ БЕСКРАЈА

Овде се треба позабавити трима темама које својом важношћу, али и тежином, итекако доприносе поимању идеје о бескрају. Те теме, од којих ће свака појединачно бити обрађена, су:

  • Математички бескрај
  • Бескрај Божанског
  • Бескрај Света

Све што ће вам бити потребно, у бављену овим питањима, јесте отворен ум спреман на размишљање и Ваша активна имагинација.

Математички бескрај можемо назвати и нестварност коначних бројева, те ћемо за овај случај узети пример лењира јер је прецизно подељен на скуп нумеричких јединица. Природно је да у старту полазимо од становишта да је све у природи мерљиво, па ћемо у овом случају замислити да је наш лењир дугачак 20cm. Међутим, колико тачно 20cm? Уколико боље размислимо видећемо да је тих 20 центиметара крајње нестварно. Можда овај проблем можемо појаснити другим упитом – колика је стварна вредност кованице било које валуте? Непостојећа је, сем оне инститиционализоване коју је дефинисао човек зарад ефикаснијег обављања својих трговинских потреба. Једино је новчић, као такав, стваран (или макар оно што га твори у његовој физичкој форми, његова атомска структура). Иста ситуација је и са оних 20cm. Наставите са читањем ТЕОРЕМЕ БЕСКРАЈА

ПОСТМОДЕРНИСТИЧКИ НАРАТИВ ХУАНА ГОЈТИСОЛА

 Прогнан са свих страна (Хуан Гојтисало, Дерета, 2016)

Уколико до сада нисте чули за име Хуана Гојтисола или нисте читали његове књиге – књига Прогнан са свих страна је савршен повод за то. Уколико сте ипак, као и многи, поштовалац и проучавалац његовог књижевног дела, верујемо да се поштовање овом књигом увећало и учврстило. Хуан Гојтисоло, шпански романописац, један је од најважнијих писаца генерације педесетих у Шпанији. Његова дела обухватају не само романе, већ и књиге прича, есеје, путописе, записе. Велики је критичар шпанског католичког друштва, па стога многе његове књиге говоре о животу за време шпанске послератне диктатуре и његовом каснијем животу у изгнанству. Добитник је многобројних награда и превођен на више страних језика. Наставите са читањем ПОСТМОДЕРНИСТИЧКИ НАРАТИВ ХУАНА ГОЈТИСОЛА

ЧОВЈЕК КОГА СУ ВОЉЕЛИ АНЂЕЛИ

15. август
Са задовољством вас обавештавамо да је из штампе управо изашла књига „Човјек кога су вољели анђели“ Вујице Огњеновића.

У РАЗГОВОРУ С АНЂЕЛИМА

Пред читаоцем је изузетна књига која, пратећи животну причу једног изабраника, пратећи тајни мистични буквар једног живота, показује вертикалу људског трајања на просторима Балкана. Обрад, дете са натпросечним разумом и духовним чулима, попут Мановог Феликса Крула, пробија се кроз живот у суровим историјским околностима. Мистично и мистерија живота паралелно теку у Црној Гори поткрај 19. и првој половини 20. века. Наставите са читањем ЧОВЈЕК КОГА СУ ВОЉЕЛИ АНЂЕЛИ

ПОРТРЕТИ ПАПА КОД РАФАЕЛА И ТИЦИЈАНА (ДРУГИ ДЕО)

Тицијан (Tiziano Vecelli или Tiziano Vecellio 14888/ 1490-1576) био је италијански сликар XVI века.  Био је један од најсвестранијих италијанских сликара, једнако вешт са портретима, пејзажима, панелима са митолошким и религијским темама. Његове методе сликања, нарочито у примени и коришћењу боја, су извршиле велики утицај не само на сликаре италијанске ренесансе већ и на потоње сликаре западне уметности. Ударио је темеље модерној портретној уметности, јер је сликајући Хабзбуршке владаре утемељио обрасце приказивања који су се поштовали све до XIX века. Један од тих Тицијанових образаца је коњанички портрет, затим ловачки портет, портрет владара у стојећем ставу и портерте у седећем ставу.

Тицијан је урадио први портрет Павла III (1534-1549). Променио је већ установљени формат портрета папа и високих прелата, које су раније сликали ренесансни сликари, попут Рафаела.

pavcПапа Павле III (1468-1549; рођен Алесандро Фарнезе), дошао је до папског трона 1527, у време неизвесности у католичкој цркви. Био је значајан покровитељ уметности и уметника. Тежио је да унапреди моћ и судбину своје породице. Када је дошао на папски трон, суочио се са протестанизмом, те је сазвао девет угледних прелата 1), како би га обавештавали о процесу реформације. Цар Карло V је одлучио да максимално угуши протестантизам па је зато у Вормсу склопљен савез са папским изаслаником Алесандром Фарнесе. Папа је пристао да помогне у рату против немачких принчева, међутим нису могли да угуше протестантску реформацију. 1537 је издао папа три документа: The bulls Sublimus Dei , Altituda divini consolii, Pastorale officium. Наставите са читањем ПОРТРЕТИ ПАПА КОД РАФАЕЛА И ТИЦИЈАНА (ДРУГИ ДЕО)

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Црквени великодостојници