Arhive kategorija: Esejistika

Pol Gogen – razbijanje tabua

 „Ono za čim najviše žudim jeste da odem iz Pariza,
 koji je prava džungla za siromašnog čoveka.
 Ugled mog umetničkog imena raste svakog dana ali
 ja i dalje ostajem koji put po tri dana da ne jedem,
 što ne uništava samo moje zdravlje već i moju energiju.
 Ovo poslednje hoću da povratim i odlazim u Panamu da živim kao divljak.
 Nosim boje i četkice i prekaliću se daleko od svih ljudi.
 Jednako ću patiti zbog odsustva porodice,
 ali ću se osloboditi tog prosjaštva kog se gadim."

(Bez datuma, početak aprila 1887. Pariz)

Pol Gogen ovim rečima, u pismu svojoj ženi Meti, prenosi iz dubine svoje duše nezaustavljivu želju da ode daleko iz civilizacije. Ta želja u njemu nije nastala slučajno. Kao i Pol Sezan, Van Gog i Pol Gogen je osećao stege imresionizma, a naročito akademizma, kako sputavaju njegovo viđenje prirode. Ova tri predstavnika postimpresionizma više nisu želela da budu samo „oruđe“ koje beleži vizuelne senzacije. Težili su da svojim slikama daju nove metode likovnog izražavanja kojima će saopštavati njihove lične doživljaje sveta oko sebe. Nastavite sa čitanjem Pol Gogen – razbijanje tabua

TABU U UMETNOSTI

Opšte je poznato da umetnici imaju sposobnost da u svemu pronađu inspiraciju, i pretvore stečene utiske u dela. Mnoga umetnička dela su nastala iz umetnikovih težnji da ovekoveči trenutno društveno stanje, državno uređenje, ili jednostavno subjektivne emocije, ljude ili događaje koje su za njega od lične važnosti. Sa druge strane, imamo i one umetnike koji odlaze malo dalje u traganju za temom svojih dela, pa se dotiču TABUA kao centralne jedinice stvaranja. Nastavite sa čitanjem TABU U UMETNOSTI

SIVI, SUMORNI TABU

I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako,
Pobožno i polako

(„Sivo, sumorno nebo“, V. Ilić)

Pitanje je šta bi danas moglo da predstavlja tabu, kako u književnosti, tako i najšire uzev. Prema promišljanjima Save Damjanova koje iznosi u članku „Umesto pogovora: tabu – šta je to?“, rađa se epoha nekih sasvim novih tabua, dakle – i novih svetinja, nedodirljivih, zabranjenih zona. Koliko je seksualnost danas tabu zona, vrlo je upitno. Ona jeste (kao i pornografija) najšire prisutna i u svakodnevici, pa i u određenom tipu literature. Štaviše, možda deluje isprva paradoksalno, ali spram očekivanog seksa, kao tabua, pre se ljubav, pa i orgazam mogu označiti ovim pojmom. Nastavite sa čitanjem SIVI, SUMORNI TABU

TEOREME BESKRAJA

Ovde se treba pozabaviti trima temama koje svojom važnošću, ali i težinom, itekako doprinose poimanju ideje o beskraju. Te teme, od kojih će svaka pojedinačno biti obrađena, su:

  • Matematički beskraj
  • Beskraj Božanskog
  • Beskraj Sveta

Sve što će vam biti potrebno, u bavljenu ovim pitanjima, jeste otvoren um spreman na razmišljanje i Vaša aktivna imaginacija.

Matematički beskraj možemo nazvati i nestvarnost konačnih brojeva, te ćemo za ovaj slučaj uzeti primer lenjira jer je precizno podeljen na skup numeričkih jedinica. Prirodno je da u startu polazimo od stanovišta da je sve u prirodi merljivo, pa ćemo u ovom slučaju zamisliti da je naš lenjir dugačak 20cm. Međutim, koliko tačno 20cm? Ukoliko bolje razmislimo videćemo da je tih 20 centimetara krajnje nestvarno. Možda ovaj problem možemo pojasniti drugim upitom – kolika je stvarna vrednost kovanice bilo koje valute? Nepostojeća je, sem one institicionalizovane koju je definisao čovek zarad efikasnijeg obavljanja svojih trgovinskih potreba. Jedino je novčić, kao takav, stvaran (ili makar ono što ga tvori u njegovoj fizičkoj formi, njegova atomska struktura). Ista situacija je i sa onih 20cm. Nastavite sa čitanjem TEOREME BESKRAJA

PORTRETI PAPA KOD RAFAELA I TICIJANA (DRUGI DEO)

Ticijan (Tiziano Vecelli ili Tiziano Vecellio 14888/ 1490-1576) bio je italijanski slikar XVI veka.  Bio je jedan od najsvestranijih italijanskih slikara, jednako vešt sa portretima, pejzažima, panelima sa mitološkim i religijskim temama. Njegove metode slikanja, naročito u primeni i korišćenju boja, su izvršile veliki uticaj ne samo na slikare italijanske renesanse već i na potonje slikare zapadne umetnosti. Udario je temelje modernoj portretnoj umetnosti, jer je slikajući Habzburške vladare utemeljio obrasce prikazivanja koji su se poštovali sve do XIX veka. Jedan od tih Ticijanovih obrazaca je konjanički portret, zatim lovački portet, portret vladara u stojećem stavu i porterte u sedećem stavu.

Ticijan je uradio prvi portret Pavla III (1534-1549). Promenio je već ustanovljeni format portreta papa i visokih prelata, koje su ranije slikali renesansni slikari, poput Rafaela.

pavcPapa Pavle III (1468-1549; rođen Alesandro Farneze), došao je do papskog trona 1527, u vreme neizvesnosti u katoličkoj crkvi. Bio je značajan pokrovitelj umetnosti i umetnika. Težio je da unapredi moć i sudbinu svoje porodice. Kada je došao na papski tron, suočio se sa protestanizmom, te je sazvao devet uglednih prelata 1), kako bi ga obaveštavali o procesu reformacije. Car Karlo V je odlučio da maksimalno uguši protestantizam pa je zato u Vormsu sklopljen savez sa papskim izaslanikom Alesandrom Farnese. Papa je pristao da pomogne u ratu protiv nemačkih prinčeva, međutim nisu mogli da uguše protestantsku reformaciju. 1537 je izdao papa tri dokumenta: The bulls Sublimus Dei , Altituda divini consolii, Pastorale officium. Nastavite sa čitanjem PORTRETI PAPA KOD RAFAELA I TICIJANA (DRUGI DEO)

FUSNOTE:   [ + ]

1. Crkveni velikodostojnici

TRAGOVI SRPSKE POVESTI U GOTICI

(Balkan i Srbi u viđenju Brema Stokera)

Srpska prošlost možda jeste strava i užas – ali strava i užas onima koji takvu prošlost nemaju, pa svoju izmisle, a tuđu vremenom sakriju ili izmene.

U prethodnoj rečenici ne krije se nikakva teorija zavere niti izjava Jovana I. Deretića, nego je načinjen izvestan uvod u iščitavanje čuvenog irskog pisca Brema Stokera i njegovog romana… ne Drakule, već Gospe sa pokrovom. Nastavite sa čitanjem TRAGOVI SRPSKE POVESTI U GOTICI