Архиве категорија: Есејистика

Образовање за благостање 2: Куповина кривице

Са пуним правом се заправо треба запитати није ли фундаментална нововековна идеја претварања школе искључиво у што једноставнију и ефикаснију обуку за успешно уклапање у тренутне економске трендове нека врста психопатолошке омашке. Такав приступ ни по самим економским мерилима није економичан.
Наставите са читањем Образовање за благостање 2: Куповина кривице

Надреалистички моменти у поезији Васка Попе

посматране кроз призму надреалистичких слика
(Ђорђо де Кирико, Салвадор Дали, Рене Магрит)

Природа поезије Васка Попе у српској књижевности педесетих и шездесетих година прошлога века утицала је на разумевање и само поимање његових стихова, те управо због тога и наилазимо на отежану рецепцију овога песника и неразумевање код већине читалаца. Међутим, иако је тадашња, наша књижевност била у току са свим светским књижевним дешавањима, публика и критика још увек нису могле да појме, на пример, Попиног коња са осам ногу. А са друге стране, постојао је још један „проблем“. Наиме, схватање његове поетике је било неразумљиво публици из тог разлога што је он никад није теоријски објаснио, већ ју је само представљао и то имплицитно, својом поезијом. Ипак, постоје “три секвенце” његове поетике које можемо издвојити: народна уметност, хумор и снови. Наставите са читањем Надреалистички моменти у поезији Васка Попе

Образовање за благостање 1: Преписивање памети

Савремено образовање, схваћено као пуко предворје економије неизоставно мора да се често, па и брзоплето мења у складу са актуелним захтевима послодаваца и флексибилног тржишта рада. Свима је јасно да је школство, онако како је осмишљено и релативно успешно реализовано у претходних 200 година, коначно на издисају. Но, још увек никоме није јасно како би образовање требало да изгледа у будућности. Наставите са читањем Образовање за благостање 1: Преписивање памети

Прошлост као свест о нужностима данашњице – део други

„Призрене стари, капије раствори…“ Призрен и ја, први пут. Ноћна тмина. Одзвања калдрма. Жубори Бистрица. Синан пашина џамија. Камени мост. Кривудави сокаци. И Богословија. И пред Богословијом полицајац. Уредно се поздрављамо и улазимо у просторије Богословије Светих Кирила и Методија, где нас дочекује отац Андреј. Бујица емоција. Не прикрива их ни он, ни млади богослови који нас радо поздрављају, придржавају капуте, служе домаћом ракијом и дају на дар кратка писанија о светињама царског Призрена, ни ми. Првих неколико тренутака говоримо очима, погледима. У први мах, од силине осећања, не умемо да искажемо дивљење. А дивљење је обострано. Диве се они нама – на храбрости и одлучности да кренемо путем наших предака; дивимо се ми њима – младим чуварима вере и традиције у овим немириним и немилим временима.

Наставите са читањем Прошлост као свест о нужностима данашњице – део други

БАНАТСКО СЕЛО КАО СВЕДОК ГЕНОЦИДА У ВОЈВОДИНИ

Данас, након нешто више од седам деценија од завршетка Другог светског рата, историјске приче малих војвођанских села јесу једини доказ почињених злочина над становништвом северно од Саве и Дунава. На педесетом километру од Новог Сада, носећи назив по команданту српских добровољаца у револоцији 1848. године, банатско насеље Книћанин изгледом својих авлија и кућа, заједно са концентрационим логором и спомеником немачком становништву на крају села, само прича о животу у некадашњом царевини Аустро-Аугарској. Наставите са читањем БАНАТСКО СЕЛО КАО СВЕДОК ГЕНОЦИДА У ВОЈВОДИНИ

БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

Пишући о „утицајима антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“1), Гордана Покрајац подробно је испитала ову појаву код Марина Држића, Савка Гучетића, Миха Бунића, Франа Лукаревића и Доминка Златарића. Наставите са читањем БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Гордана Покрајац, “Утицаји антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“, Књижевна историја, 42, 2010, 140-141, стр. 75-83.

ФИЛОЗОФИЈА И УМЕТНОСТ: УВЕРТИРА ОБИЧНОГ ЧОВЕКА

*

Када уметник не разуме филозофа, уметник је тај који не разуме.. када филозоф не разуме уметника, уметник је, опет, тај који не разуме. Једна песма у себи садржи хиљаду филозофија живота, а хиљаду филозофија живота у себи једва садржи једну песму Песници пишу из живота, док филозофи пишу о животу. Видећете, стога, да су прави песници одани филозофији, а филозофи неверни поезији.

Сун Цу-ово дело се зове Уметност Ратовања, а не Филозофија Ратовања.. филозоф нема стомак за бој. Наставите са читањем ФИЛОЗОФИЈА И УМЕТНОСТ: УВЕРТИРА ОБИЧНОГ ЧОВЕКА

ПРОШЛОСТ КАО СВЕСТ О НУЖНОСТИМА ДАНАШЊИЦЕ – ДЕО ПРВИ

Дан први. Напољу студен. Сунце, једва видљиво, сакривено иза тешких и сивих облака, полако гасне, а над велеградом се ствара величанствен призор децембарске вечери. Првобитно сивило замењују лампиони најразличитијих боја који у дослуху са бојама семафора и новогодишњим мелодијама доприносе стварању узавреле претпразничке атмосфере. Наставите са читањем ПРОШЛОСТ КАО СВЕСТ О НУЖНОСТИМА ДАНАШЊИЦЕ – ДЕО ПРВИ