Архиве категорија: Есејистика

Непосредно(ст) са НИН-ом

Свет посматрам паралелно. И примећујем коинциденцију. У постојање интиуције нисам сигурна. У случајност: да. Али не увек. Бар их нема у Зимским играма књижевних награда. Тимске награде навиру, уздрмане Ниновом. Писци подешавају објављивање романа према њима. Жири различит за сваку награду. Кандидати: истоветни, поименце. Наставите са читањем Непосредно(ст) са НИН-ом

Путопис поплочан емблемима

Пут’шествије к граду Јерусалиму Јеротеја Рачанина, јеромонаха манастира Раче, опис је његовог путовања-ходочашћа у Свету земљу. Дуга је традиција описивања светих места, али у 17. и 18. веку долази до те промене у односу на дотадашњу праксу да описи путовања постају намењени читаоцу из световне сфере, а не свештенству, што Павић (1970: 305-306) повезује и са готово каталошким пописима светих места у старој српској средњовековној књижевности, али и са традицијом проскинитариона, врсте водича кроз град и околину. Наставите са читањем Путопис поплочан емблемима

Музички мултиверзум Зорана Живковића: псеудокосмолошка цртица

Паралелни светови су свеприсутан мотив у прози Зорана Живковића, од самих почетака са Четвртим кругом све до најновијих остварења као што су Зборник мртвих и Тумач фотографија, скоро четврт века касније. У појединим делима тај мотив је у првом плану, у другима фигурира више као део позадине или објашњење неког фантастичног детаља. Насупрот готово наметљивом присуству алтернативних реалности у Четвртом кругу, у потоњим остварењима присуство тог мотива је суптилније и мање мотивисано самом радњом, а више атмосфером нелагоде пред и носталгије за другачијим стазама. Наставите са читањем Музички мултиверзум Зорана Живковића: псеудокосмолошка цртица

Тај мали биоскоп у нашим главама: Фелини и Живковић

(Књига прозе у издању “Прометеј-а”, Нови Сад, 2011. “Снохвати о летењу” и једна од проза, текст “Тај мали биоскоп у нашим главама: Фелини и Живковић, код фотографа Манакија, објављеног и у Културном додатку “Политике” 21. јула 2007. године)

Усред јула, једног поподнева 2007. срели смо се у Галерији O3ONE, у Београду, Зоран Живковић, Небојша Бабић и ја. Повод је био не само мој текст о Живковићевој књизи Амаркорд, која је тек изашла из штампе. Намеравала сам да Бабићу и Живковићу изложим моју идеју о визуелном опажају књиге; њеном одразу на филм. Наставите са читањем Тај мали биоскоп у нашим главама: Фелини и Живковић