Архиве категорија: Есејистика

ТЕОРЕМЕ БЕСКРАЈА

Овде се треба позабавити трима темама које својом важношћу, али и тежином, итекако доприносе поимању идеје о бескрају. Те теме, од којих ће свака појединачно бити обрађена, су:

  • Математички бескрај
  • Бескрај Божанског
  • Бескрај Света

Све што ће вам бити потребно, у бављену овим питањима, јесте отворен ум спреман на размишљање и Ваша активна имагинација.

Математички бескрај можемо назвати и нестварност коначних бројева, те ћемо за овај случај узети пример лењира јер је прецизно подељен на скуп нумеричких јединица. Природно је да у старту полазимо од становишта да је све у природи мерљиво, па ћемо у овом случају замислити да је наш лењир дугачак 20cm. Међутим, колико тачно 20cm? Уколико боље размислимо видећемо да је тих 20 центиметара крајње нестварно. Можда овај проблем можемо појаснити другим упитом – колика је стварна вредност кованице било које валуте? Непостојећа је, сем оне инститиционализоване коју је дефинисао човек зарад ефикаснијег обављања својих трговинских потреба. Једино је новчић, као такав, стваран (или макар оно што га твори у његовој физичкој форми, његова атомска структура). Иста ситуација је и са оних 20cm. Наставите са читањем ТЕОРЕМЕ БЕСКРАЈА

ПОРТРЕТИ ПАПА КОД РАФАЕЛА И ТИЦИЈАНА (ДРУГИ ДЕО)

Тицијан (Tiziano Vecelli или Tiziano Vecellio 14888/ 1490-1576) био је италијански сликар XVI века.  Био је један од најсвестранијих италијанских сликара, једнако вешт са портретима, пејзажима, панелима са митолошким и религијским темама. Његове методе сликања, нарочито у примени и коришћењу боја, су извршиле велики утицај не само на сликаре италијанске ренесансе већ и на потоње сликаре западне уметности. Ударио је темеље модерној портретној уметности, јер је сликајући Хабзбуршке владаре утемељио обрасце приказивања који су се поштовали све до XIX века. Један од тих Тицијанових образаца је коњанички портрет, затим ловачки портет, портрет владара у стојећем ставу и портерте у седећем ставу.

Тицијан је урадио први портрет Павла III (1534-1549). Променио је већ установљени формат портрета папа и високих прелата, које су раније сликали ренесансни сликари, попут Рафаела.

pavcПапа Павле III (1468-1549; рођен Алесандро Фарнезе), дошао је до папског трона 1527, у време неизвесности у католичкој цркви. Био је значајан покровитељ уметности и уметника. Тежио је да унапреди моћ и судбину своје породице. Када је дошао на папски трон, суочио се са протестанизмом, те је сазвао девет угледних прелата 1), како би га обавештавали о процесу реформације. Цар Карло V је одлучио да максимално угуши протестантизам па је зато у Вормсу склопљен савез са папским изаслаником Алесандром Фарнесе. Папа је пристао да помогне у рату против немачких принчева, међутим нису могли да угуше протестантску реформацију. 1537 је издао папа три документа: The bulls Sublimus Dei , Altituda divini consolii, Pastorale officium. Наставите са читањем ПОРТРЕТИ ПАПА КОД РАФАЕЛА И ТИЦИЈАНА (ДРУГИ ДЕО)

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Црквени великодостојници

ТРАГОВИ СРПСКЕ ПОВЕСТИ У ГОТИЦИ

(Балкан и Срби у виђењу Брема Стокера)

Српска прошлост можда јесте страва и ужас – али страва и ужас онима који такву прошлост немају, па своју измисле, а туђу временом сакрију или измене.

У претходној реченици не крије се никаква теорија завере нити изјава Јована И. Деретића, него је начињен известан увод у ишчитавање чувеног ирског писца Брема Стокера и његовог романа… не Дракуле, већ Госпе са покровом. Наставите са читањем ТРАГОВИ СРПСКЕ ПОВЕСТИ У ГОТИЦИ

НИЧЕОВ КОНЦЕПТ АПОЛОНСКОГ И ДИОНИСКОГ У СТВАРАЛАШТВУ ЛЕОНА КОЕНА – II ДЕО

Уметник као ујединитељ Диониса и Аполона

Као убеђени атеиста и анти-моралиста, Ниче је одрицао постојање било каквих натприродних облика реалности која се старају о “космичкој правди” и дају смисао људском животу. Налик на Шопенхауера, чије је идеје у младости жедно упијао, он је свет посматрао као окрутно и хаотично место које нема никакво дубље значење. Међутим, за разлику од шопенхауеровског песимизма, који је избављење видео у што бржем ослобађању од окова реалности кроз стање тоталне индиферентности према свету, Ниче је славио способност живих организама да унутар хаотичног света створе сопствене системе, и око њих развију сврху свог постојања. Наставите са читањем НИЧЕОВ КОНЦЕПТ АПОЛОНСКОГ И ДИОНИСКОГ У СТВАРАЛАШТВУ ЛЕОНА КОЕНА – II ДЕО

НИЧЕОВ КОНЦЕПТ АПОЛОНСКОГ И ДИОНИСКОГ У СТВАРАЛАШТВУ ЛЕОНА КОЕНА – I ДЕО

Леон Коен (Београд,1859 – Вршац,1934) био је први Јеврејин из београдске сефардске махале, познате под називом Јалија, који се опробао у сликарском позиву. Темпераментан и радознао, напустио је кројачки занат и решио да се посвети уметности, подстакнут предавањем Светомира Николајевића пред Шекспиром. Школовање је отпочео на приватним течајевима у Београду, на којима се припремао за одлазак на минхенску ликовну академију. Наставите са читањем НИЧЕОВ КОНЦЕПТ АПОЛОНСКОГ И ДИОНИСКОГ У СТВАРАЛАШТВУ ЛЕОНА КОЕНА – I ДЕО