Архиве категорија: Есејистика

Теночтитлан, последња престоница Астечког царства

Мексичка долина формира затворени басен површине 8.000 квадратних километара, који данас готово у целости заузима Ciudad de Mexico. Ово подручје је у доба Астека било испуњенио плитким језерима, окруженим њивама и градовима који су били међусобно повезани путевима. Главни међу њима био је Теночтитлан. Величанствени град подигнут је око 1325. године на острву које се налазило усред језера Тескоко. Град је назван по Теночу, астечком поглавици. Наставите са читањем Теночтитлан, последња престоница Астечког царства

Образовање за благостање 2: Куповина кривице

Са пуним правом се заправо треба запитати није ли фундаментална нововековна идеја претварања школе искључиво у што једноставнију и ефикаснију обуку за успешно уклапање у тренутне економске трендове нека врста психопатолошке омашке. Такав приступ ни по самим економским мерилима није економичан.
Наставите са читањем Образовање за благостање 2: Куповина кривице

Надреалистички моменти у поезији Васка Попе

посматране кроз призму надреалистичких слика
(Ђорђо де Кирико, Салвадор Дали, Рене Магрит)

Природа поезије Васка Попе у српској књижевности педесетих и шездесетих година прошлога века утицала је на разумевање и само поимање његових стихова, те управо због тога и наилазимо на отежану рецепцију овога песника и неразумевање код већине читалаца. Међутим, иако је тадашња, наша књижевност била у току са свим светским књижевним дешавањима, публика и критика још увек нису могле да појме, на пример, Попиног коња са осам ногу. А са друге стране, постојао је још један „проблем“. Наиме, схватање његове поетике је било неразумљиво публици из тог разлога што је он никад није теоријски објаснио, већ ју је само представљао и то имплицитно, својом поезијом. Ипак, постоје “три секвенце” његове поетике које можемо издвојити: народна уметност, хумор и снови. Наставите са читањем Надреалистички моменти у поезији Васка Попе

Образовање за благостање 1: Преписивање памети

Савремено образовање, схваћено као пуко предворје економије неизоставно мора да се често, па и брзоплето мења у складу са актуелним захтевима послодаваца и флексибилног тржишта рада. Свима је јасно да је школство, онако како је осмишљено и релативно успешно реализовано у претходних 200 година, коначно на издисају. Но, још увек никоме није јасно како би образовање требало да изгледа у будућности. Наставите са читањем Образовање за благостање 1: Преписивање памети

Прошлост као свест о нужностима данашњице – део други

„Призрене стари, капије раствори…“ Призрен и ја, први пут. Ноћна тмина. Одзвања калдрма. Жубори Бистрица. Синан пашина џамија. Камени мост. Кривудави сокаци. И Богословија. И пред Богословијом полицајац. Уредно се поздрављамо и улазимо у просторије Богословије Светих Кирила и Методија, где нас дочекује отац Андреј. Бујица емоција. Не прикрива их ни он, ни млади богослови који нас радо поздрављају, придржавају капуте, служе домаћом ракијом и дају на дар кратка писанија о светињама царског Призрена, ни ми. Првих неколико тренутака говоримо очима, погледима. У први мах, од силине осећања, не умемо да искажемо дивљење. А дивљење је обострано. Диве се они нама – на храбрости и одлучности да кренемо путем наших предака; дивимо се ми њима – младим чуварима вере и традиције у овим немириним и немилим временима.

Наставите са читањем Прошлост као свест о нужностима данашњице – део други

БАНАТСКО СЕЛО КАО СВЕДОК ГЕНОЦИДА У ВОЈВОДИНИ

Данас, након нешто више од седам деценија од завршетка Другог светског рата, историјске приче малих војвођанских села јесу једини доказ почињених злочина над становништвом северно од Саве и Дунава. На педесетом километру од Новог Сада, носећи назив по команданту српских добровољаца у револоцији 1848. године, банатско насеље Книћанин изгледом својих авлија и кућа, заједно са концентрационим логором и спомеником немачком становништву на крају села, само прича о животу у некадашњом царевини Аустро-Аугарској. Наставите са читањем БАНАТСКО СЕЛО КАО СВЕДОК ГЕНОЦИДА У ВОЈВОДИНИ

БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

Пишући о „утицајима антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“1), Гордана Покрајац подробно је испитала ову појаву код Марина Држића, Савка Гучетића, Миха Бунића, Франа Лукаревића и Доминка Златарића. Наставите са читањем БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Гордана Покрајац, “Утицаји антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“, Књижевна историја, 42, 2010, 140-141, стр. 75-83.