Архиве категорија: Есејистика

Непосредно(ст) са НИН-ом

Свет посматрам паралелно. И примећујем коинциденцију. У постојање интиуције нисам сигурна. У случајност: да. Али не увек. Бар их нема у Зимским играма књижевних награда. Тимске награде навиру, уздрмане Ниновом. Писци подешавају објављивање романа према њима. Жири различит за сваку награду. Кандидати: истоветни, поименце. Наставите са читањем Непосредно(ст) са НИН-ом

Путопис поплочан емблемима

Пут’шествије к граду Јерусалиму Јеротеја Рачанина, јеромонаха манастира Раче, опис је његовог путовања-ходочашћа у Свету земљу. Дуга је традиција описивања светих места, али у 17. и 18. веку долази до те промене у односу на дотадашњу праксу да описи путовања постају намењени читаоцу из световне сфере, а не свештенству, што Павић (1970: 305-306) повезује и са готово каталошким пописима светих места у старој српској средњовековној књижевности, али и са традицијом проскинитариона, врсте водича кроз град и околину. Наставите са читањем Путопис поплочан емблемима

Музички мултиверзум Зорана Живковића: псеудокосмолошка цртица

Паралелни светови су свеприсутан мотив у прози Зорана Живковића, од самих почетака са Четвртим кругом све до најновијих остварења као што су Зборник мртвих и Тумач фотографија, скоро четврт века касније. У појединим делима тај мотив је у првом плану, у другима фигурира више као део позадине или објашњење неког фантастичног детаља. Насупрот готово наметљивом присуству алтернативних реалности у Четвртом кругу, у потоњим остварењима присуство тог мотива је суптилније и мање мотивисано самом радњом, а више атмосфером нелагоде пред и носталгије за другачијим стазама. Наставите са читањем Музички мултиверзум Зорана Живковића: псеудокосмолошка цртица

Тај мали биоскоп у нашим главама: Фелини и Живковић

(Књига прозе у издању “Прометеј-а”, Нови Сад, 2011. “Снохвати о летењу” и једна од проза, текст “Тај мали биоскоп у нашим главама: Фелини и Живковић, код фотографа Манакија, објављеног и у Културном додатку “Политике” 21. јула 2007. године)

Усред јула, једног поподнева 2007. срели смо се у Галерији O3ONE, у Београду, Зоран Живковић, Небојша Бабић и ја. Повод је био не само мој текст о Живковићевој књизи Амаркорд, која је тек изашла из штампе. Намеравала сам да Бабићу и Живковићу изложим моју идеју о визуелном опажају књиге; њеном одразу на филм. Наставите са читањем Тај мали биоскоп у нашим главама: Фелини и Живковић

Једнопрсти чаробњак Зоран Живковић

Покушавала сам скратити вријеме читајући. Али, моје читање у аутобусу нагло прекиде глас нашег Водича који рече: „Већ је касно и уморни смо, па када стигнемо у Београд, прво ћемо отићи до хотела, а онда ко хоће, може на Сајам књига!“ „Али, ја морам одмах на Сајам! У противном нећу стићи на промоцију!“, биле су реченице које сам понављала све гласније док водич и колеге нису схватили да нећу одустати… Јер,  битан разлог моје посјете 61. међународном сајму књига у Београду била је жеља да присуствујем промоцији нове књиге Зорана Живковића. И стигла сам! Наставите са читањем Једнопрсти чаробњак Зоран Живковић

Дијалошки монолог (Вид кроз таму и Моцартов синдром)

Радни простор ствараоца присни је амбијент неопходан да би се умирила околина и припремила за обликовање и пријем артистичке креације. Он је тачка ослонца, писта за узлетиште уметникових мисли које крећу на велики пут. До које дестинације ће стићи и када ће се вратити, сасвим је неизвесно. Али, простор који су напустили мора бити препознатљив, јер само тако могу им се вратити у трансформисаном обличју које им је уметник наменио. За мене је амбијент безмало све. Наставите са читањем Дијалошки монолог (Вид кроз таму и Моцартов синдром)

Једанаеста прича “Тумача фотографија”

 ,,Ново сећање потиснуло је још већу чудноватост: како то да јој различите прошлости изгледају подједнако стварно, када све не могу то бити?”

Господин Живковић – кога видите на слици – узнемирено посматра речи које је искуцао на рачунару. Зна да је госпођица Мариз Буве тек једна стварност приче, али шта ако њену стварност чине више њих, од којих само једна може да исплива. Збуњује га та могућност, али је ипак могућност. Као што су и разне могућности животних путева увек само могућности. Сада се питао да ли оне постоје у исто време? Наставите са читањем Једанаеста прича “Тумача фотографија”