Архиве категорија: Тања Спасојевић Симеуновић

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (III ДИО)

Присутност и популарност бајроновског јунака данас

Утицај бајроновског јунака је видљив како на филму тако и у књижевности и постоји мноштво дјела и аутора на које је утицао и које је инспирисао његов лик. Његова привлачност се несумњиво налази у његовој лијепој и привлачној спољашњости а проклетој природи. Бајронов лик осмишљен је с циљем да се свиди читаоцима и сва његова дјела била су намијењена углавном женској публици. У то вријеме једини бијег од стварности за жене била је литература и начин на који је Бајрон манипулисао њиховим емоцијама, користећи страст и дивљаштво како би насликао жељу, био им је неодољив. Што није далеко од истине ни данас. Наставите са читањем ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (III ДИО)

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (II ДИО)

Људи су некад вјеровали да кад неко умре врана одводи његову душу у свијет мртвих. Али понекад се догоди нешто веома лоше и због огромне туге која ју прати та душа не може да пронађе свој мир. Онда понекад, али само понекад, врана може вратити душу у свијет живих како би исправила нанесену неправду.“ (Врана, 1994; 00:00:46)

Сам почетак филма наговјештава да ћемо бити упознати са ликом са којим веома лако можемо саосјећати. Његова прича је прича о љубави, смрти и губитку, прича која нам је добро позната. У есеју „Филозофија композиције“ (1846), приликом детаљног описивања настанка пјесме „Гавран“, Едгар Алан По каже да је „смрт лијепе жене неоспорно најпјесничкији предмет на свијету“ и да је „исто тако изван сумње да је о таквом предмету најпозванији да говори ожалошћени љубавник.“ Наставите са читањем ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (II ДИО)

МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО

Лајнова Лолита (1997)

За разлику од Кјубрикове бизарне комедије, у Лајновој мелодрами готово да и нема хумора. Филм почиње сценом у којој видимо Хамберта како се вози кроз простране америчке сеоске предјеле. Видимо његове крваве руке на волану и пиштољ на сједишту поред. Видимо схрвану и растресену особу којој као да се управо цијели свијет срушио – особу коју је стварност одаламила по њушци и која је на рубу суза. Лајнов сценариста, Стивен Шиф, много је слободније користио Набоковљеве реченице из романа, тако да нам Хамберт одмах на почетку говори својим тихим, носталгичним и сањивим гласом: Наставите са читањем МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО

МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – II ДИО

Кјубрикова Лолита (1962)

Како су уопште успјели да сниме филм по „Лолити“?

Горе поменута реченица (tagline за Кјубриков филм) поставља одлично питање, иако неки критичари нису могли а да не одговоре: „Па и нису.“ По Кјубриковом мишљењу, главни проблем у то вријеме била је цензура и, како је признао годинама касније, да је знао како ће велика ограничења бити, никада не би ни снимио филм. Наставите са читањем МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – II ДИО

МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА

Хамберт Хамберт је главни лик и приповједач у Набоковљевом роману Лолита. Он је 38-годишњи професор књижевности који долази из Европе у Америку и постаје опсједнут 12-годишњом дјевојчицом по имену Долорес Хејз, или како он воли да је зове – Лолита. С обзиром на то да је он тај који нам приповиједа причу, ми све видимо његовим очима, па и саму Лолиту. У свом приповиједању он првенствено настоји да оправда своје мисли и поступке и, захваљујући огромној реторичкој моћи и убједљивости, то му полази за руком. Наставите са читањем МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА