Архиве категорија: Милена Кулић

МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ – МОЈА РЕЛИКВИЈА

“Половина глуме је слушање” – рекао нам је кроз разговор млади глумац Иван Перковић. Препустили смо се том исказу и потрудили смо се да што више чујемо и забележимо за читаоце КУЛТ-а.

Иван Перковић – млади глумац чије представе се играју на сцени Народног позоришта Републике Српске и Дјечијем позоришту у Бања Луци, открива нам, кроз пријатан разговор, нешто више о својим ауторским пројектима, представама, глуми, његовом мотиву за стваралаштво и његовој реликвији – Момчилу Настасијевићу. Наставите са читањем МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ – МОЈА РЕЛИКВИЈА

ЖИВОТ ОЦА ТОДОРА

Бањалучка позоришна публика има прилику  да 21. децембра погледа представу „Живот оца Тодора овог и оног света“, адаптацију приповетке Момчила Настасијевића – „Реч о животу оца Тодора овог и оног света“ у Студентском позоришту у Бања Луци (ПОДРУМ СЦЕНА у Господској улици). Ово позориште је отворило своју сцену за два глумца који својим деловањем показују чист професионализам и квалитет који их смешта међу најквалитетније глумце млађе генерације. Наставите са читањем ЖИВОТ ОЦА ТОДОРА

АНДРИЋЕВ СИСТЕМ ГЛУМЕ У “ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ”

Проучавајући Андрића као скривеног драматичара, Петар Зец у студији „Андрићев театар сенки“ истиче да је у Андрићевом делу све „драмски сучељено, супротстављено и сукобљено: митско у историјском, прошло у садашњем, лично у општем, универзално у индивидуалном, рационално у ирационалном, ништавно у виталном“.  Иако је Андрић препознатљив и познат као приповедач чије дело почива на причи и причању, у његово дело несумњиво је уткана драмска нота, некада изразита и експлицитна, а некада само назначена. Упркос чињеници да Андрић-хроничар често Андрића-драматичара потискује у дубље приповедачке слојеве, у самој дубини прозног текста ти драмски елементи дају снагу површинском приповедачком току.

Наставите са читањем АНДРИЋЕВ СИСТЕМ ГЛУМЕ У “ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ”

“ПОЕТСКИ ТЕАТАР” И ЖИВОТ КРОЗ ЊЕГА – АНА ВРБАШКИ

Ана Врбашки, наша саговорница, представник је „Поетског театра“ – посебне врсте театра који показује сву моћ поезије и на гледаоце делује на један другачији, врло убедљив начин. У разговору са њом сазнајемо како се то може живети кроз театар, али деловање овог театра доказује нам да се може живети не само кроз њега, већ и из њега, у њему – једино се без њега живети не може. Незадржива страст, незаустављив музички таленат, а пре свега љубав према истинском свеколиком уметничком изразу огледа се у „Поетском театру“ и њиховим пројектима. Како та љубав делује на гледаоце,  шта је све настало из ње, која је првобитна идеја и поетика овог театра, која је улога музике у њиховим представама и још понешто  открива нам Ана Врбашки… Наставите са читањем “ПОЕТСКИ ТЕАТАР” И ЖИВОТ КРОЗ ЊЕГА – АНА ВРБАШКИ

„САКАТИ БИЛИ“ У САКАТОМ СВЕТУ

Позориште „Промена“ више од годину дана својим ентузијазмом, умећем и знањем убија форму класичног позоришта, бори се за право позориште дајући публици све оно што има у себи, а пре свега – истинску љубав према театру. Не смемо заборавити да уметничка битност и опстанак позоришта зависи пре свега од његове публике, степена до којега је развијен њен укус и од њене културне образованости. Док су друга уметничка дела из области књижевности и лепих вештина уопште само релативно зависна од ње, јер остају као материјални документи, који, данас несхваћени и неоцењени од савремене публике, могу ипак у будућности бити предмет дужног култа, дотле се уметничка дела глумаца, нематеријална и строго временски ограничена, заснивају на тренутним, често магневеним утисцима и расположењу публике. Писцима припада будућност, ако не и садашњост, глумцима припада безусловно и скоро само садашњост. Од утисака које публика понесе данас, зависи њихово уметничко значење у будућности. Наставите са читањем „САКАТИ БИЛИ“ У САКАТОМ СВЕТУ

,,Позориште није огледало, али је лупа кроз коју све постаје веће”

Наставите са читањем ,,Позориште није огледало, али је лупа кроз коју све постаје веће”