Архиве категорија: Милена Кулић

МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ – МОЈА РЕЛИКВИЈА

“Половина глуме је слушање” – рекао нам је кроз разговор млади глумац Иван Перковић. Препустили смо се том исказу и потрудили смо се да што више чујемо и забележимо за читаоце КУЛТ-а.

Иван Перковић – млади глумац чије представе се играју на сцени Народног позоришта Републике Српске и Дјечијем позоришту у Бања Луци, открива нам, кроз пријатан разговор, нешто више о својим ауторским пројектима, представама, глуми, његовом мотиву за стваралаштво и његовој реликвији – Момчилу Настасијевићу. Наставите са читањем МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ – МОЈА РЕЛИКВИЈА

ЖИВОТ ОЦА ТОДОРА

Бањалучка позоришна публика има прилику  да 21. децембра погледа представу „Живот оца Тодора овог и оног света“, адаптацију приповетке Момчила Настасијевића – „Реч о животу оца Тодора овог и оног света“ у Студентском позоришту у Бања Луци (ПОДРУМ СЦЕНА у Господској улици). Ово позориште је отворило своју сцену за два глумца који својим деловањем показују чист професионализам и квалитет који их смешта међу најквалитетније глумце млађе генерације. Наставите са читањем ЖИВОТ ОЦА ТОДОРА

АНДРИЋЕВ СИСТЕМ ГЛУМЕ У “ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ”

Проучавајући Андрића као скривеног драматичара, Петар Зец у студији „Андрићев театар сенки“ истиче да је у Андрићевом делу све „драмски сучељено, супротстављено и сукобљено: митско у историјском, прошло у садашњем, лично у општем, универзално у индивидуалном, рационално у ирационалном, ништавно у виталном“.  Иако је Андрић препознатљив и познат као приповедач чије дело почива на причи и причању, у његово дело несумњиво је уткана драмска нота, некада изразита и експлицитна, а некада само назначена. Упркос чињеници да Андрић-хроничар често Андрића-драматичара потискује у дубље приповедачке слојеве, у самој дубини прозног текста ти драмски елементи дају снагу површинском приповедачком току.

Наставите са читањем АНДРИЋЕВ СИСТЕМ ГЛУМЕ У “ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ”

“ПОЕТСКИ ТЕАТАР” И ЖИВОТ КРОЗ ЊЕГА – АНА ВРБАШКИ

Ана Врбашки, наша саговорница, представник је „Поетског театра“ – посебне врсте театра који показује сву моћ поезије и на гледаоце делује на један другачији, врло убедљив начин. У разговору са њом сазнајемо како се то може живети кроз театар, али деловање овог театра доказује нам да се може живети не само кроз њега, већ и из њега, у њему – једино се без њега живети не може. Незадржива страст, незаустављив музички таленат, а пре свега љубав према истинском свеколиком уметничком изразу огледа се у „Поетском театру“ и њиховим пројектима. Како та љубав делује на гледаоце,  шта је све настало из ње, која је првобитна идеја и поетика овог театра, која је улога музике у њиховим представама и још понешто  открива нам Ана Врбашки… Наставите са читањем “ПОЕТСКИ ТЕАТАР” И ЖИВОТ КРОЗ ЊЕГА – АНА ВРБАШКИ

„САКАТИ БИЛИ“ У САКАТОМ СВЕТУ

Позориште „Промена“ више од годину дана својим ентузијазмом, умећем и знањем убија форму класичног позоришта, бори се за право позориште дајући публици све оно што има у себи, а пре свега – истинску љубав према театру. Не смемо заборавити да уметничка битност и опстанак позоришта зависи пре свега од његове публике, степена до којега је развијен њен укус и од њене културне образованости. Док су друга уметничка дела из области књижевности и лепих вештина уопште само релативно зависна од ње, јер остају као материјални документи, који, данас несхваћени и неоцењени од савремене публике, могу ипак у будућности бити предмет дужног култа, дотле се уметничка дела глумаца, нематеријална и строго временски ограничена, заснивају на тренутним, често магневеним утисцима и расположењу публике. Писцима припада будућност, ако не и садашњост, глумцима припада безусловно и скоро само садашњост. Од утисака које публика понесе данас, зависи њихово уметничко значење у будућности. Наставите са читањем „САКАТИ БИЛИ“ У САКАТОМ СВЕТУ

“SHOULD I STAY OR SHOULD I GO”

Сви они који и даље живе за добар ритам у венама, стисак руке и поглед у очи, и сви они који верују у живот у театру и у театар у животу, а нису посетили  Firchie Think Tank Studio средом вече, рекла бих да свој непроцењиви таленат за живот траће по каквим изнајмљеним студентским собама или пак измишљеним центрима животне стварности. Firchie Studio је заиста онај простор којем можеш да верујеш, небрушени дијамант underground сцене данашњице који нам нуди нешто другачије. Нуди нам могућност да осетимо, (про)живимо, п(р)огледамо. Нуди нам љубавну, пријатељску, рок сцену. Међутим, поред тога, овај студио посебним данима претвара се у нешто друго – претвара се у позоришну сцену! Наставите са читањем “SHOULD I STAY OR SHOULD I GO”

,,ПОЗОРИШТЕ НИЈЕ ОГЛЕДАЛО, АЛИ ЈЕ ЛУПА КРОЗ КОЈУ СВЕ ПОСТАЈЕ ВЕЋЕ“

Крајем марта новосадска публика имала је прилику да погледа представу “Ричард Трећи забрањен или призори из Мејерхољдовог живота” у извођењу и продукцији Новосадског позоришта. Ова представа у режији Анке Браду остварена је конзистентно и врло убедљиво, захваљујући слојевитој, психолошки уверљивој и надахнутој игри глумаца. “Ричард Трећи забрањен” проблематизује сукоб између уметника и његових фантома, тему која је у последњој деценији присутнија и у позоришту и у филмографији (сетимо се само Birdman-а и сличних остварења). Главни лик је велики руски редитељ Мејерхољд који путује у свом фантастичном делиријуму у којем доживљава реалне или имагинарне конфликте и борбе са својом породицом, главним ликовима својих режија, моћи, унутрашњим законима, љубавима, колегама. Наставите са читањем ,,ПОЗОРИШТЕ НИЈЕ ОГЛЕДАЛО, АЛИ ЈЕ ЛУПА КРОЗ КОЈУ СВЕ ПОСТАЈЕ ВЕЋЕ“

НА ДРИНИ ЋУПРИЈА! ЗБИЉА, КАКО ЈЕ БИЛО?

Деси вам се, зар не, толико пута да вас пријатељ или познаник, када чује да сте били у позоришту, запита: Збиља, како је било?

И ви сте обично у недоумици. Јер увек треба да узмете у обзир ко пита. Треба да се ставите на његово место, да онда у мислима, које би требало да буду његове мисли, прелетите комад од првог до последњег чина и тек онда да одговорите. Пита вас рецимо ваш комшија продавац – Збиља, како је било? И пита вас ваша професорка књижевности која свира клавир, пише поезију и чита Брехта. Не можете и једном и другом рећи исто, зар не?! За тренутак, ослободићу се те мисли коју носим данима, и покушати да кажем реч-две о позоришног догађају сезоне једном идеалном читаоцу – читаоцу који воли театар. Наставите са читањем НА ДРИНИ ЋУПРИЈА! ЗБИЉА, КАКО ЈЕ БИЛО?