Category Archives: Jelena Stajić

RAZREŠENJE SPORA

Razrešenje spora

Dolaziš u smradnom telu od rakije,
Gnječiš njene uspavane slabine,
To samo promet udova i kože,
Jer tebi se tako mora i može.
Tvoj dah na njenom obrazu jeca,
Al’ ne prigovara ona,
Ti izopačena hrpo demona.
Hodnikom zastaju maleni koraci,
Spavaj zlato, to buci su nečasni.
I nije to dom, ovo što se sabralo,
Ni sloga.
Već pacovsko leglo kurvanja Ti,
I Mi uboga.
Krsnoga kuma u zapećak stavljaš,
Slavsko pročelje neznanom ostavljaš.
Al’ naviknuše se kosti na ovo breme,
Uši na bodljikavost reči od tebe.
Utrnuli svi obrazi i sva uda,
Naše je srce od tvog ukora,
Zamrla gruda.
Sad mazi il’ tuci,
Od volje ti bilo,
S imenom i imovinom,
Kud god ti milo.
U tebi zanaveka,
Bijat će jedina vera,
Da je krevet,
Razrešenje svakog spora,
Onog u tebi sama,
I kad kraj tebe,
Budna spava mama.

***

Continue reading RAZREŠENJE SPORA

JELENA STAJIĆ: VOLETI ONO ŠTO IMAŠ

LAŽLJIVA PESMA

Ptico visoka, sestrice oblaku po visini,
kakve li sam putanje izvojevala,
kakve li sam skice šarala,
po posteljici, majci u utrobi?
Kakve svrake i nepomenice,
kad mi pod noktima, jošte trag njene krvi.
Povraćam cement i glinu žvaćem,
zalivam jodom i nije mi dosta,
na telefon razgovaram sa đavlom,
i grumen olova nosim umesto srca. Continue reading JELENA STAJIĆ: VOLETI ONO ŠTO IMAŠ