Архиве категорија: Горица Радмиловић

СНОВИМА

Ту сам способна,
Све могу.
Могу да променим правац ветра,
Да ми коса увек изгледа добро.
Правих се речи увек на време сетим
И то поготово на француском
На латинском пишем графите
Разговарам са кућним љубимцима
Милујем зграде и мостове
Уоквирим места где пољупци сијају
Микеланђеловог Давида молим да сиђе
И подели са мном сладолед на пољима Тоскане.
Ван Гог нас увече чека и каже:
Време је да се послуша небо пуно звезда.
Јутро никад не долази
Јер никад није ни прошло
Поздрављам се са једном епохом
Време је да се дише под водом
Негде далеко, на шпанском медитерану
По плажама се плеше танго, додирима се разговара.
После, наравно, било је и кровова Прага
Свих шесто и нешто ми смо обојали.
Дивили се, пили пиво на обали Влтаве,
Она нам прича неке своје снове.
Све је то био сан.
Или можда не.
Све се то може у нашем свету,
Све док се не туче душа.
И Хитлер је једном био сликар.

Aуторка: Горица Радмиловић

УБИЈМО ПРЕЈАКОМ РЕЧЈУ

22. 03. 2016. године премијерно је на великој сцени Народног позоришта Сомбор одржана представа „Гоголанд“ редитеља Андраша Урбана, по мотивима мађарског писца Јаноша Херцега. И ова реченица би била сасвим довољна да одете и присуствујете наведеном Делу. Дело, великим словом.
Андраш Урбан, још једном, показује колико је потребно бити свестан човек данашњег друштва и шта политичка манипулација тежи да учини. Народно позориште Сомбор одувек има добар глас, глас који не ћути. Наставите са читањем УБИЈМО ПРЕЈАКОМ РЕЧЈУ

ОДЛАЗЕЋИ ПОВРАТАК

 Ти увек одлазиш не окрећући се
 И имаш корак који пратим
 Усудим се тако некад
 На потиљак ти себе спустити
 Нежно, маштом, кроз дугу ноћ
 Друго је кад си крај мене
 Па тако станеш, као да је за заувек
 Сваки нам је поглед плес
 Очи су нам голе
 Душе
 А тело нам трне од присуства
 Руке су нам ноћне луталице
 Уморне и жељне 
 Да заувек утихну на белим кожама.
 Ми не умемо да заборавимо тренутак
 И у међусобном одсуству га славимо
 Кад долазиш, увек си од туђег осмеха
 Где храброст и самоћа настају.
 И умеш ти то дуго тако
 Све до једном
 Све до мене
 Онда смо на крају испочетка
 Одлази ми још дуго
 Ја ћу ти у кораку спавати
 Отиђи
 Молим те
 Јер враћањем те имам заувек.

Ауторка: Горица Радмиловић

ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ДРАМИ „ГОСПОЂА ОЛГА“ МИЛУТИНА БОЈИЋА

Српско грађанско друштво с почетка XX века било је строго формирано правилима. У књижевном свету тада се највише осећа утицај француске књижевности, парнасоваца и по узорима на њих стварају и највећа имена наше тадашње књижевности као што су Милан Ракић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Сима Пандуровић и други. Критика је, такође, носила велики значај. Код нас, најзачајнији људи у свету критике су свакако били Богдан Поповић и Јован Скерлић. И један и други критичар су били пре свега професори. Као такви, значајно утичу на формирање мисли младог песника, који ће стварати онако како се очекује. Наставите са читањем ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ДРАМИ „ГОСПОЂА ОЛГА“ МИЛУТИНА БОЈИЋА