Архиве категорија: Гојко Димић

4 месеца, 3 недеље и 2 дана: Искуства која нас мењају заувек

Наставите са читањем 4 месеца, 3 недеље и 2 дана: Искуства која нас мењају заувек

Бити идиот: Емоцијама кроз живот

Дански филм “Идиоти” једно је од најконтроверзнијих филмских остварења икада. Ретко се виђа филм који тако храбро и оригинално обрађује једну невероватно осетљиву, још увек табу тему. Његов садржај и форма представљају врхунац (уметничког) филмског стваралаштва деведесетих година 20. века. Наставите са читањем Бити идиот: Емоцијама кроз живот

Бенијев видео: Колективна одговорност одгоја деце

“Бенијев видео” (Benny’s Video) је други филм аустријског режисера Михаела Ханекеа из 1992. године. То је у исто време и други филм у његовој “Глацијалној трилогији” (The Glaciation Trilogy). Трилогија филмова (“Седми континент”, “Бенијев видео” и “71 Фрагмент хронологије шансе”) обрађује тему отуђености и изолације постмодерног света. Глацијални процес је термин који означава процес стварања леда и глечера на географским просторима са ниским температурама. Сад када нам је јасан тај појам, можемо да видимо на који начин Ханеке види данашњи свет. Наставите са читањем Бенијев видео: Колективна одговорност одгоја деце

Опијени љубављу: рестаурација жанр филма

Верујем да не постоји особа на овој планети која није погледала бар двадесетак романтичних комедија у свом животу. Знате, онај филмски жанр који је у потпуности задовољан дебелим границама у којима се налази. Опште је познато, да ако нека особа погледа једну романтичну комедију, знаће их све напамет. Наставите са читањем Опијени љубављу: рестаурација жанр филма

БЕЛА ТРАКА: ИНТЕРАКТИВНА АНАЛИЗА ДРУШТВА

Да ли вам име Михаел Ханеке звучи познато? Ако је одговор не, дозволите ми да вам представим једног од најбољих светских режисера чији рад још нисте имали прилике да упознате, а сада је права прилика.

Ханеке је аустријски режисер који је своју каријеру у свету филма започео у 47. години живота. Можда се питате: зашто тако касно? Већина великих режисера попут Стенлија Кјубрика и Орсона Велса су у својим касним четрдесетим имали по десетак филмова иза сeбe. Па, за то постоји неколико разлога. Михаел је био син драмских уметника (отац му је био позоришни глумац и режисер, а мајка позоришна глумица). Након неколико неуспелих покушаја да упише глуму и музику (клавир), Ханеке уписује “Универзитет у Бечу” на коме учи филозофију, психологију и драму. Међутим, успех на универзитету му није био загарантован због тога што је своје слободно време проводио у биоскопу гледајући филмове Хичкока, Бресона и Бергмана. Тај период је на неки начин одредио пут по ком ће ходати остаткoм свог живота. Након факултета, радио је као филмски критичар и драматург на Немачкој телевизији све док 1989. године, након што је његов сценарио за телевизијску екранизацију одбијен, није снимио свој први филм “Седми континент”. Наставите са читањем БЕЛА ТРАКА: ИНТЕРАКТИВНА АНАЛИЗА ДРУШТВА