Архиве категорија: Дражен Пекушић

АБРАХАДАБРА: АЛИСТЕР КРОУЛИ – ПРВИ ДЕО

Људи су бића склона масовним хистеријама. Довољно је свега неколико речи и мало неупућености па да се створи фама око било чега, те тако и око ликова и дела људи који својим интелектом увелико превализале ниво обичних смртника и епоха у којима живе и стварају. Потребно је само да се удобно завалимо и да дневна жута штампа одради посао за нас. На нама је да поверујемо у причу, под условом, наравно, да немамо никаквих знатижеља да сами сазнамо и истражимо мало више о теми о којој бисмо волели да дискутујемо. Наставите са читањем АБРАХАДАБРА: АЛИСТЕР КРОУЛИ – ПРВИ ДЕО

ТЕОРЕМЕ БЕСКРАЈА

Овде се треба позабавити трима темама које својом важношћу, али и тежином, итекако доприносе поимању идеје о бескрају. Те теме, од којих ће свака појединачно бити обрађена, су:

  • Математички бескрај
  • Бескрај Божанског
  • Бескрај Света

Све што ће вам бити потребно, у бављену овим питањима, јесте отворен ум спреман на размишљање и Ваша активна имагинација.

Математички бескрај можемо назвати и нестварност коначних бројева, те ћемо за овај случај узети пример лењира јер је прецизно подељен на скуп нумеричких јединица. Природно је да у старту полазимо од становишта да је све у природи мерљиво, па ћемо у овом случају замислити да је наш лењир дугачак 20cm. Међутим, колико тачно 20cm? Уколико боље размислимо видећемо да је тих 20 центиметара крајње нестварно. Можда овај проблем можемо појаснити другим упитом – колика је стварна вредност кованице било које валуте? Непостојећа је, сем оне инститиционализоване коју је дефинисао човек зарад ефикаснијег обављања својих трговинских потреба. Једино је новчић, као такав, стваран (или макар оно што га твори у његовој физичкој форми, његова атомска структура). Иста ситуација је и са оних 20cm. Наставите са читањем ТЕОРЕМЕ БЕСКРАЈА

ТАМА. МРАК.

Односно одсуство светлости или било каквог извора енергије који би нарушио ништавило, одсуства присуства. Када говоримо о првој искри, зачетку точка простор-времена, са становишта модерне физике говоримо о Великом праску, идеји нарушавања првобитног склада свеукупног непостојања. Наставите са читањем ТАМА. МРАК.

КОНЦЕПТИ ИДЕАЛНОГ ГРАДА

На чувеној слици идеалног града, која се приписује Бартоломеу Корадинију, приказан је трг у зору, са пет грађевина које доминирају приказаним простором. У средишту је Римска тријумфална капија, која веома подсећа на ону Константинову у Риму, и чија позиција овде јасно предочава важност војног устројства и духа града. Амфитеатар моделован је по узору на римски Колосеум (Амфитеатар Флавијеваца) и симболизује значај разоноде и игара за добробит и задовољство народа. Једина грађевина која не одише Римским стилом јесте Фирентинска катедреала. С леве стране је објекат инспирисан такође палатама породице Медичи која има улогу дома владајуће касте. У средишту су четири скулптуре на пиједесталима које персонификују четири основне врлине: праведност, умереност, слободу и храброст. Док је у самом средишту фонтана, извор воде који симболише племенитост, с улогом ујединитеља свих четири. Наставите са читањем КОНЦЕПТИ ИДЕАЛНОГ ГРАДА