Отпаци и други секундарни облици лирике

(избор из поезије)

ГАР

изазов те свирепе белине
подсећа те
на стварање Света

траг који остављаш
(који уосталом тако добро познајеш)
води те некуда и негде

то је онај  гареж
којим комадаш пијаце и гробља
као упрљани Град
утрнуо од истрошености
који редовно посећујеш
под крабуљом кетмана

хабања која си му приређивала
бесконачне ноћне шетње
заобилажење сопствене улице
уосталом  мајстор си  за то
лош призвук и креће  ударац

то можеш увек
можеш
овде и сад
не сутра
не тамо некуд где желиш да одеш
фјордови и напуштена острва
су још далеко

унапред знаш како се то ради
кроз хрпу скривеног искуства
стеченог у нитогенским фалелама
кухињама пиштољ мале

требаш само бити тужна
неутешена и помало сама

избор по мери ствари
и сопственом старењу
већ ће само доћи
јер све је то река
Danube
испред и иза нас

зачини и твоје мајсторство
већ ће одрадити свој
део тока
онако како се троока  риба
изнад зимовника хвата
негде код пристаништва Прахово

шест дана еуфорије
и заноса неизбежног конфликта
то је твој кућни распоред
у  врећи  за спавање
звоњаве јулске  ноћи
неизбежног укуса
слатка од ватре

ГОРКО  НЕЗНАЊЕ

на радију готово нежно свира
немачка химна
такав је програм
на реду су ваљда националне химне
у делима превеликих аутора
о којима знамо превише
и готово ништа
што је увек исто
када и сами не знамо
ко смо

ПИТАЊЕ

јесам ли алкохоличар
то сам никад нисам закључио
мада су ми многи најчешће
у бесу рекли да јесам

циркао сам доста
односно увек кад сам могао
последњих година
најчешће сам
и
најчешће ујутру
волео сам да ми дан
тако некако крене

нико ми није био потребан
никакво друштво за причу
слушање још мање
само
мало текућине
иделна доза је била
од 02,5 до 0,5l
мало музике
соба прозор и која књига

свет је напољу ужурбано кркљао
у свом лонцу шарених сплачина
радници губили своје душе
у жару и пепелу приватног пакла
ја сам уживао сањарећи
уз омиљену музику
фину измаглицу која ствара опијеност

све је било ту
све је било лако
барем тог дана
дружења са самим собом

и да
јесам ли ја алкохоличар

Аутор: Саша Скалушевић Скала
Насловна фотографија: Леонид Шејка, “Одаја омега”, 1967.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *