Послушност ауторитету

Једна од тема која интересује не само стручњаке него и остале познаваоце науке  јесте колико су, за који циљ и шта све људи спремни да учине из послушности другом човеку? Само по себи фасцинантно, једно од тих питања јесте – да ли је покоравање ауторитету научен или урођен мотив?

Сви ратови који су вековима вођени, прогони многих народа, револуције и истребљења од давнина шарају странице књига из историје.Чињеница је да је у ратовима 20. века погинуло више људи него у свим претходним за последња читава 2 миленијума. Иако су је можда и незаконито, насилно стекли, када дођу на власт, многи дају себи право да искористе свој углед и моћ у друштву. На нама остаје само да се питамо како један „обичан“ човек може да буде у стању да почини страшне, данас апсолутно незамисливе злочине?

Вођени искључиво очајем, страхом и борбом за сопствени живот, али и жељом да њихови најближи преживе, људи су чинили ствари за које нису сматрали да су били способни и да замисле. Константни унутрашњи сукоби бивали су вођени у душама војника јер због своје дужности према владару и држави угрожавају живот друге особе.

С друге стране, ово можемо посматрати и као урођен феномен, али под условом да је поштовање стечено. Први ауторитети са којима се сусрећемо од малих ногу јесу наши родитељи. Ништа другачије од данас, али много строже, одгајана су била деца, која су касније и постала баш ти војници. Док формирамо личност, сасвим је нормално учимо по одређеном моделу, трагамо и идеализујемо одређену особу желећи да једног дана будемо налик њима.

Али, са сигурношћу могу да тврдим да се у данашње време ипак све мало изменило и да док одрастамо ауторитет више не представљају особе као раније, већ праћени разним гласинама и утицајем друштва подржавамо и стварамо себи погрешну слику поштене, достојанствене личности, особе која свима треба да буде узор.

Зашто је важно разрешити ову загонетку? Било урођен или научен, у оба случаја проблем је очигледан. Људи не престају да мешају надређеност са надменошћу и безобзирношћу, а подређеност са понижавањем. И све док буде тако, наше друштво неће моћи да се развија, а ауторитет неће бити синоним за особу коју сви поштују, на коју се угледају и која жели опште добро.

Ауторка: Оливера Војновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *