Сви чланци од admin

Прошлост као свест о нужностима данашњице – део други

„Призрене стари, капије раствори…“ Призрен и ја, први пут. Ноћна тмина. Одзвања калдрма. Жубори Бистрица. Синан пашина џамија. Камени мост. Кривудави сокаци. И Богословија. И пред Богословијом полицајац. Уредно се поздрављамо и улазимо у просторије Богословије Светих Кирила и Методија, где нас дочекује отац Андреј. Бујица емоција. Не прикрива их ни он, ни млади богослови који нас радо поздрављају, придржавају капуте, служе домаћом ракијом и дају на дар кратка писанија о светињама царског Призрена, ни ми. Првих неколико тренутака говоримо очима, погледима. У први мах, од силине осећања, не умемо да искажемо дивљење. А дивљење је обострано. Диве се они нама – на храбрости и одлучности да кренемо путем наших предака; дивимо се ми њима – младим чуварима вере и традиције у овим немириним и немилим временима.

Наставите са читањем Прошлост као свест о нужностима данашњице – део други

У ЦИК ЗОРЕ

На обали нестрпљиво скидам одјећу. Дио по дио, бацам далеко до себе. Кидам јутарњу росу кап по кап, остављам то свјетлуцаво благо у углу ниског шибља, дивљег шипка са презрелим плодовима ко бисерима. Лагани јутарњи вјетар успорава моју намајеру да се го-голцат отиснем по води и пливам, пливам што даље од свега. Хлади моју нагомиловану врућину топлине страха који чека дубоко у мени.
Лагани јутарњи вјетар. Наставите са читањем У ЦИК ЗОРЕ

БЕЛИ ДВОР

I
Узела сам са стола мали наранџасти блок и оловку, устала и изашла из његове ординације. До моје собе сам се вратила дугим белим ходником. Овде је све бело! То ме ужасно нервира! Верујем да нигде на свету не постоји толико вештачки створене позитивне енергије као овде. Уместо да ме орасположи она ме гуши јер ми је наметнута. Бацила сам блок и оловку на мали сто. Стајали су нетакнути три дана. За та три дана те две ствари постале су права атракција на одељењу. Моје цимерке су се гурале на врата и чудиле се како сам добила оловку, која је била строго забрањена јер се најчешће користила као оружје а не писаљка. Велики Штрумф или ти Доца како сам га ја звала би прошао два пута дневно и упитао:
,,Цуре, да ли пише?” Наставите са читањем БЕЛИ ДВОР

БАНАТСКО СЕЛО КАО СВЕДОК ГЕНОЦИДА У ВОЈВОДИНИ

Данас, након нешто више од седам деценија од завршетка Другог светског рата, историјске приче малих војвођанских села јесу једини доказ почињених злочина над становништвом северно од Саве и Дунава. На педесетом километру од Новог Сада, носећи назив по команданту српских добровољаца у револоцији 1848. године, банатско насеље Книћанин изгледом својих авлија и кућа, заједно са концентрационим логором и спомеником немачком становништву на крају села, само прича о животу у некадашњом царевини Аустро-Аугарској. Наставите са читањем БАНАТСКО СЕЛО КАО СВЕДОК ГЕНОЦИДА У ВОЈВОДИНИ

БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

Пишући о „утицајима антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“1), Гордана Покрајац подробно је испитала ову појаву код Марина Држића, Савка Гучетића, Миха Бунића, Франа Лукаревића и Доминка Златарића. Наставите са читањем БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Гордана Покрајац, “Утицаји антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“, Књижевна историја, 42, 2010, 140-141, стр. 75-83.

Табу у уметности

Драги читаоци и сарадници КУЛТ-а,

први број часописа КУЛТ можете преузети кликом на зелено дугме.

Наставите са читањем Табу у уметности

STEVE REICH

Steve Reich је рођен у Њујорку. Дипломирао је филозофију 1957. године, а касније је завршио и Mузичку академију. Значајан је представник минимализма, као и Philip Glass, Terry Riley, La Monte Young, John Adams и други. Године 1988. компоновао је Different trains за гудачки квартет. У ову композицију Reich уноси и снимљен глас уклопљен са музиком, а који се среће и у другим његовим композицијама. Састоји се од три става која обухватају период пре Другог светског рата (America-Before the War), за време рата (Europe-During the War) и након рата (After the War). Наставите са читањем STEVE REICH