Сви чланци од admin

ДОЛАР ЗА (ЈЕРМЕНСКУ) КУЛТУРУ

У једном од свакодневних путовања аутобусом, имала сам прилику да разговарам са средовечним, врло успешним бизнисменом из Крагујевца који у Србији није био преко четрдесет година јер је све то време живео у Мичигену (Канада). Наш разговор је почео његовим извињавањем због узнемиравања средишњег дела аутобуса, пошто је врло гласно причао телефоном са надређеним, по свој прилици првим човеком Сименса. Тај угледни пословни човек је полиглота – каже прича шест језика. Имала сам част да чујем три – српски, енглески и немачки. То да зна толики број језика ми је признао након што сам му на његово питање: “Како се на енглеском каже: Живим у селу пре Врбаса“, рекла да не знам како се каже село јер сам преспавала ту лекцију (случајно баш ту нисам). Међутим, изненада сам довела у питање своју будност јер ми је саговорник Американац изговорио превод проблематичне речи која је добила неки чудни француски призвук са крагујевачким акцентом. Наставите са читањем ДОЛАР ЗА (ЈЕРМЕНСКУ) КУЛТУРУ

МЕСТО ЛОБАЊЕ

Убили смо Човека.
Да смо знали да је Бог,
нико од страха не би камен бацио.
Овако,
свако је за себе у темељ цркве
по један камен положио
као завештање будућим нараштајима.
А ту где је човек себе разапео
ту је први Човек себи гроб ископао.
Био је то први камен бачен у темељ цркве
коју још увек градимо.

Сада на његовом гробу
Подижемо симбол пале природе.
Петорана крв натапа земљу,
слива се у темељ.
Убили смо Човека и пре
Него што смо разапели Бога.

Још нас боле ране из борбе
са границе постојања и непостојања.

 Аутор: Душан Захаријевић

WHEN HARRY MET SALLY, ОВАЈ, АЛЕКСУ

Читајући дела из фантастике, да ли сте се икада запитали, макар једном, која је функција фантастике као књижевног жанра? Да ли је то само бег од реалности или можда чак нешто више, рецимо, начин живота и размишљања? Први контакт са оностраним, по речима Цветана Тодорова, јавља се та запитаност код читаоца и реализује се та неодлучност, а то, по њему, лежи у основи фантастичног и „траје само онолико колико и неодлучност заједничка читаоцу и лику, на којима је да „одлуче“ да ли оно што опажају потиче или не потиче од „стварности“, каква она јесте према општем мишљењу“ (Тодоров). Са тим у вези, Нортроп Фрај у својој „Анатомији критике“ одређује „модусе фикције“ који су установљени на релацији јунак – читалац и ставља акценат на такву врсту односа. Наставите са читањем WHEN HARRY MET SALLY, ОВАЈ, АЛЕКСУ

ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ДРАМИ “ГОСПОЂА ОЛГА” МИЛУТИНА БОЈИЋА

Српско грађанско друштво с почетка XX века било је строго формирано правилима. У књижевном свету тада се највише осећа утицај француске књижевности, парнасоваца и по узорима на њих стварају и највећа имена наше тадашње књижевности као што су Милан Ракић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Сима Пандуровић и други. Критика је, такође, носила велики значај. Код нас, најзачајнији људи у свету критике су свакако били Богдан Поповић и Јован Скерлић. И један и други критичар су били пре свега професори. Као такви, значајно утичу на формирање мисли младог песника, који ће стварати онако како се очекује. Наставите са читањем ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ДРАМИ “ГОСПОЂА ОЛГА” МИЛУТИНА БОЈИЋА

МРВИЦА МАГИЈЕ

Заправо можеш све!Да ли желиш све?
Знаш ли шта представља Све?
До којих граница људске душе сеже
До којих даљина Универзу масе шири
Знаш ли колико храброст и изисткује?
Види, лудост је неопходна.
Прах лудости,
Превртљивост судбине,
Мрвица магије. Наставите са читањем МРВИЦА МАГИЈЕ

ОТКРИВАЊЕ ЖЕНЕ И БУЂЕЊЕ СВЕСТИ О ТЕЛУ

Негде на ,,дивљем“ западу:

Двадесетих година прошлог века ,,страшна” и готово табуирана појава окупирала је јавност – жена. У славу и част оних неустрашивих, ,,нова“ жена пролазила је преображење од невине домаћице и традиционалне мајке у жену аморалну, слободну и бунтовну, јунакињу многих скривених и пожудних снова мушкараца и младих девојака које су проналазиле сопствени идентитет у покретима ослобођеног људског тела. Наставите са читањем ОТКРИВАЊЕ ЖЕНЕ И БУЂЕЊЕ СВЕСТИ О ТЕЛУ

ЈЕЛЕНА СТАЈИЋ: РЕФЛЕКСИ ПАНИКЕ

Реч је о песничком првенцу Волети оно што имаш  Јелене Стајић објављеном у издању Бранковог кола и промовисаном у оквиру манифестације Пролећни Бранкови дани 2016, на којима је обележена 192. годишњица рођења Бранка Радичевића.

Књига је подељена у три песничка циклуса, песме које су овде наведене су из трећег циклуса – Рефлекси панике. Наставите са читањем ЈЕЛЕНА СТАЈИЋ: РЕФЛЕКСИ ПАНИКЕ

,,ПОЗОРИШТЕ НИЈЕ ОГЛЕДАЛО, АЛИ ЈЕ ЛУПА КРОЗ КОЈУ СВЕ ПОСТАЈЕ ВЕЋЕ“

Крајем марта новосадска публика имала је прилику да погледа представу “Ричард Трећи забрањен или призори из Мејерхољдовог живота” у извођењу и продукцији Новосадског позоришта. Ова представа у режији Анке Браду остварена је конзистентно и врло убедљиво, захваљујући слојевитој, психолошки уверљивој и надахнутој игри глумаца. “Ричард Трећи забрањен” проблематизује сукоб између уметника и његових фантома, тему која је у последњој деценији присутнија и у позоришту и у филмографији (сетимо се само Birdman-а и сличних остварења). Главни лик је велики руски редитељ Мејерхољд који путује у свом фантастичном делиријуму у којем доживљава реалне или имагинарне конфликте и борбе са својом породицом, главним ликовима својих режија, моћи, унутрашњим законима, љубавима, колегама. Наставите са читањем ,,ПОЗОРИШТЕ НИЈЕ ОГЛЕДАЛО, АЛИ ЈЕ ЛУПА КРОЗ КОЈУ СВЕ ПОСТАЈЕ ВЕЋЕ“