Сви чланци од admin

АДРЕНАЛИН

*Лучењем адреналина тело се припрема за бег или за борбу*

Једина ствар важнија од саме чињенице да нешто волиш јесте пут који прелазиш да оно што волиш буде твоје. Управо на том прелазу од игре до циља преплићу се покрети једне групе која је врло јасно желела нешто и на крају то и остварила.  Адреналин је све или није ништа. Ако си покренут адреналином, врло брзо знаш да ће енергија кад тад да престане да делује, а оно што те даље одржава је чиста воља. Зашто ово говорим? Најбоље би било да сами чујете једну интересантну причу, па процените колико је спорт само спорт и шта је то што неке изазове најбоље подносе они који верују у силу отпора, а не трења. Наставите са читањем АДРЕНАЛИН

„SHOULD I STAY OR SHOULD I GO“

Сви они који и даље живе за добар ритам у венама, стисак руке и поглед у очи, и сви они који верују у живот у театру и у театар у животу, а нису посетили  Firchie Think Tank Studio средом вече, рекла бих да свој непроцењиви таленат за живот траће по каквим изнајмљеним студентским собама или пак измишљеним центрима животне стварности. Firchie Studio је заиста онај простор којем можеш да верујеш, небрушени дијамант underground сцене данашњице који нам нуди нешто другачије. Нуди нам могућност да осетимо, (про)живимо, п(р)огледамо. Нуди нам љубавну, пријатељску, рок сцену. Међутим, поред тога, овај студио посебним данима претвара се у нешто друго – претвара се у позоришну сцену! Наставите са читањем „SHOULD I STAY OR SHOULD I GO“

КВАДРАТИ БЕОГРАДА ИЗ ОБЈЕКТИВА ЗОРАНА РАШИЋА

Зоран Рашић је апсолвент Фотографије и камере, учесник неколико групних изложби и аутор неколико уметничких пројеката. Упознаје нас са својим пројектом „Squares of Belgrade“ и за читаоце КУЛТ-а открива како је почео да се бави фотографијом, шта је за њега предуслов лепоте и како посматра неизбежан проток времена. Наставите са читањем КВАДРАТИ БЕОГРАДА ИЗ ОБЈЕКТИВА ЗОРАНА РАШИЋА

МОЈА КУЋА, ТО СУ МОЈЕ КЊИГЕ И МОЈИ ЧИТАОЦИ

Говор на промоцији зборника Летеће виолине Милорада Павића (ур. Ј. Марићевић, Студентска асоцијација Филозофског факултета, Нови Сад 2015) 22. децембра 2015. године у Дому културе „Студентски град“, на Новом Београду

Летеће виолине Милорада Павића је зборник са укупно 22 текста о књижевном стваралаштву Милорада Павића, а настао је као идеја да се обележи 30 година од објављивања Хазарског речника, али и 60 година Филозофског факултета у Новом Саду, где је Павић био професор и декан. Млади тумачи књижевног опуса Милорада Павића из Новог Сада, Београда, Крагујевца и Ниша су из различитих перспектива, интересовања и опсега покушали да одгонетну бар део загонетних, мистериозних и скривених значења и идеја који се крију и преплићу у делима овог значајног српског писца. Наставите са читањем МОЈА КУЋА, ТО СУ МОЈЕ КЊИГЕ И МОЈИ ЧИТАОЦИ

ДОЛАР ЗА (ЈЕРМЕНСКУ) КУЛТУРУ

У једном од свакодневних путовања аутобусом, имала сам прилику да разговарам са средовечним, врло успешним бизнисменом из Крагујевца који у Србији није био преко четрдесет година јер је све то време живео у Мичигену (Канада). Наш разговор је почео његовим извињавањем због узнемиравања средишњег дела аутобуса, пошто је врло гласно причао телефоном са надређеним, по свој прилици првим човеком Сименса. Тај угледни пословни човек је полиглота – каже прича шест језика. Имала сам част да чујем три – српски, енглески и немачки. То да зна толики број језика ми је признао након што сам му на његово питање: „Како се на енглеском каже: Живим у селу пре Врбаса“, рекла да не знам како се каже село јер сам преспавала ту лекцију (случајно баш ту нисам). Међутим, изненада сам довела у питање своју будност јер ми је саговорник Американац изговорио превод проблематичне речи која је добила неки чудни француски призвук са крагујевачким акцентом. Наставите са читањем ДОЛАР ЗА (ЈЕРМЕНСКУ) КУЛТУРУ

МЕСТО ЛОБАЊЕ

Убили смо Човека.
Да смо знали да је Бог,
нико од страха не би камен бацио.
Овако,
свако је за себе у темељ цркве
по један камен положио
као завештање будућим нараштајима.
А ту где је човек себе разапео
ту је први Човек себи гроб ископао.
Био је то први камен бачен у темељ цркве
коју још увек градимо.

Сада на његовом гробу
Подижемо симбол пале природе.
Петорана крв натапа земљу,
слива се у темељ.
Убили смо Човека и пре
Него што смо разапели Бога.

Још нас боле ране из борбе
са границе постојања и непостојања.

 Аутор: Душан Захаријевић

WHEN HARRY MET SALLY, ОВАЈ, АЛЕКСУ

Читајући дела из фантастике, да ли сте се икада запитали, макар једном, која је функција фантастике као књижевног жанра? Да ли је то само бег од реалности или можда чак нешто више, рецимо, начин живота и размишљања? Први контакт са оностраним, по речима Цветана Тодорова, јавља се та запитаност код читаоца и реализује се та неодлучност, а то, по њему, лежи у основи фантастичног и „траје само онолико колико и неодлучност заједничка читаоцу и лику, на којима је да „одлуче“ да ли оно што опажају потиче или не потиче од „стварности“, каква она јесте према општем мишљењу“ (Тодоров). Са тим у вези, Нортроп Фрај у својој „Анатомији критике“ одређује „модусе фикције“ који су установљени на релацији јунак – читалац и ставља акценат на такву врсту односа. Наставите са читањем WHEN HARRY MET SALLY, ОВАЈ, АЛЕКСУ

ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ДРАМИ „ГОСПОЂА ОЛГА“ МИЛУТИНА БОЈИЋА

Српско грађанско друштво с почетка XX века било је строго формирано правилима. У књижевном свету тада се највише осећа утицај француске књижевности, парнасоваца и по узорима на њих стварају и највећа имена наше тадашње књижевности као што су Милан Ракић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Сима Пандуровић и други. Критика је, такође, носила велики значај. Код нас, најзачајнији људи у свету критике су свакако били Богдан Поповић и Јован Скерлић. И један и други критичар су били пре свега професори. Као такви, значајно утичу на формирање мисли младог песника, који ће стварати онако како се очекује. Наставите са читањем ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ДРАМИ „ГОСПОЂА ОЛГА“ МИЛУТИНА БОЈИЋА