Сви чланци од admin

JOHN CAGE

John Cage (1912-1992) је један од утицајнијих америчких композитора 20. века. У свом стваралаштву често се бавио тишином. Позната је његова композиција 4’33“ за време које музичари не свирају, а музика је све што се у том тренутку чује у окружењу. Може се схватити као музика окружења. Такође је вршио експерименте са клавиром пунећи га шрафовима и стављајући разне предмете на чекиће или жице клавира (Sonatas and interludes). Ови експерименти и не чуде с обзиром да му је један од учитеља био Шенберг познат по атоналној музици. Можда је Cage најпознатији као творац алеаторике – технике стварања музичког дела за коју је карактеристично да се извођачу препушта да осмисли композицију. Композитор даје делове композиције које извођач може да комбинује по свом нахођењу, као и темпо, динамику итд.

Уживајте у музици сјајног виртуоуза!

Музичка препорука: Душан Захаријевић

ПРОСТОР ЧЕКАЊА

Паралелно овом животу тече и један наш живот који не би био онај преудаљен свет идеја, него свет одјека нас и наших збивања у једној префињенијој материји. И она је та која слаже урезе сведочанстава једне више перспективе што, тек на тачки постигнуте густине, треба изнова да пречита читав земаљски живот.

Први утисак након и у вези мог рођења јесте осећање извесног унутрашње произведеног притиска, немогућност да се изнађе довољан празан широко-удисајан простор у коме би се настанила једна гранањем успињућа, тропски пребогата слика-о-себи: – место сажимања, за кога би се – као за врх каквог у хитњи импровизованог шатора – прикачило око мог још немуштог самопосматрања. Праг усликовљавања тог у-даљ-одаслатог оку-предњачећег звука сопства беше и одвише тесан, тако да се кроз њега – као кроз прозорче једино преостале наде – могло тек провирити али не и некамо приступити. Наставите са читањем ПРОСТОР ЧЕКАЊА

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (ПРВИ ДИО)

Ерик Дрејвен је главни лик у филму „Врана“ (1994) који спада у жанр акционе фантастике. Филм је заснован на истоименом стрипу Џејмса О’бара из 1989. године. Прича прати Ерика, рок музичара вођеног болом, кога врана враћа у живот годину дана након што су њега и његову заручницу брутално убили чланови једне Детроитске банде. Наставите са читањем ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (ПРВИ ДИО)

O ЈЕДНОЈ СЦЕНИ ИЗ ФИЛМА ,,КАБАРЕ“ (1972)

Сцена из филма „Кабаре“ (1972) у којој припадник Хитлерове омладине (Hitlerjugend) пева песму “Tomorrow Belongs to Me” („Сутрашњица припада мени“) једна је од најупечатљивијих и најинтензивнијих које сам имао прилике да видим. Њом се на врло ефектан начин приказује постепено јачање идеологије и утицаја Нацистичке партије у Немачкој раних тридесетих година двадесетог века (прецизније, радња филма се одиграва 1931, дакле две године пре доласка нациста на власт, а у време веома дубоке политичке кризе у Вајмарској Републици). Упечатљивост и снага сцене су постигнуте врло ефектном употребом контрастâ и градације који постоје на више нивоа, а посебно у песми која чини њен средишњи део.1) Наставите са читањем O ЈЕДНОЈ СЦЕНИ ИЗ ФИЛМА ,,КАБАРЕ“ (1972)

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Упркос гласинама, “Tomorrow Belongs to Me” није прерада старе народне баварске песме, већ оригинална композиција Фреда Еба и Џона Кендера написана за мјузикл „Кабаре“ (1966), који је служио и као предложак за филм. Њени аутори су се трудили да напишу песму која би звучала попут аутентичне народне песме и притом обавили тако добар посао да не само да су били оптуживани за антисемитизам, јер је песма наводно, како су се неки клели, заиста постојала раније као народна песма и била једна од химни нациста, већ је након изласка филма била и на репертоару неких неонацистичких бендова (друге инкарнације Skrewdriver-а, на пример), при чему је додатни куриозитет чињеница да су композитор и текстописац песме обојица Јевреји.

ТАТЈАНА ДЕБЕЉАЧКИ: РАЗГОВОР СА МИЛАНОМ Б. ПОПОВИЋЕМ

  • Уопштено говорећи, оно што савет би нам Ви дали за искушење писаца? Молимо наведите пример ’’шта не треба радити’’ ?

Не треба књижевном издавачу давати новац из свог свог џепа да би Вам одштампао књигу песама. Ако Вам је баш стало до тога да Ваша књига песама има неко звучно име/лого/етикету издавача, онда се потрудите и пронађите донатора, па прикупите средства. Нису то толико велика средства, уколико желите да одштампате неку технички коректну, или уобичајену, скромнију књигу. Не мора то бити тврди шивени повез, илустрације у боји итд. У најбољем случају, објавите књигу као “Ауторско издање”, сав тираж је у вашим рукама, никоме не полажете рачуне, Ви сте шеф песничке параде и сами одлучујете о судбини и даљем усмеравању Ваших песама.

  • Издали сте четири књиге поезије, о свакој по нешто што би привукло читаоце?

Моја прва књига носи назив “Молитва тетовираног срца”. Дубоко је религијска, мисаона, православна, али и бунтовно протестна књига. По њој сам и дао назив свом званичном сајту www.molitvatetoviranogsrca.com , па га посетите. Њега је идејно осмислио уметник Горан Костић из Београда. На том сајту можете скинути у mp3 формату све песме са обе моје музичке CD компилације. Друга моја књига песама је “Време бруталних добронамерника”, сама по себи је бруталнија, жешћа, оштрија и дубокоскрозирајућа. Трећа књига је завршни део песничке трилогије, и зове се “Ока да не испустим дах”. Необичан наслов. То је моја најмеланхоличнија књига песама. Пар година након ње, објављена ми је књига песама “На кори интегралног хлеба и оловци”, једна духовита, врцава, позитивна, ведра, самоиронична и самосаркастична књига која говори о храни и мршављењу, тачније, храни и гојењу. Она је највише похвала задобила јер су се многи читаоци пронашли у њој, за разлику од претходне три књиге, које су биле дубоко мисаоне, некоме несхватљиве, неухватљиве, напорне… . Мени лично, потпуно јасне и једноставне. Наставите са читањем ТАТЈАНА ДЕБЕЉАЧКИ: РАЗГОВОР СА МИЛАНОМ Б. ПОПОВИЋЕМ

САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: МИТОВИ И СЕНКЕ

Сепаратни мир са самим собом након 30 година
Саши Станимировићу

Не желим да памтим своје песме
Велике речи
Оскар Вајлд је знао зашто умире
Одлази

Гледам низ исти пут
Тридесет ми је година
А као да имам шездесет
Уз то носим и браду
Прави правцати номад
Наставите са читањем САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: МИТОВИ И СЕНКЕ

ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАРТИНА МЕКДОНЕ

Позориште „У Моста“ од свог оснивања 1988. године своју публику, позоришну критику и културну јавност Русије засењује својом мистичношћу и неугасивом енергијом која одржава традицију најбољег руског психолошког и екперименталног театра.  Највише заслуга, свакако, припада његовом оснивачу и уметничком директору – Сергеју Федотову, који је успео да сачини репертоар као комбинацију најбољих примера руских и европских класичних дела, док позоришне продукције досежу различите жанрове. Оно чему теже њихове представе јесте сигурно израз мистицизма, што нам показује и избор аутора по чијим делима се гради репертоар овог позоришта – Гогољ, Булгаков, Достојевски, Шекспир. Гогољева дела су, без сумње, постала својеврсни симбол пермског театра, попут Чехова својевремено у Московском Худежественом театру. Наставите са читањем ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАРТИНА МЕКДОНЕ

THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

The Theatre „U Mosta“ is overshadowing the audience, theater critic and cultural society of Russia with mysticism and inextinguishable energy that maintains a tradition of the best Russian psychological and experimental theater, ever since its foundation in 1998. Most credits go to Sergei Fedotov, the founder and the art director of this theater who managed to create repertoire as the combination of the best examples of Russian and European classical parts, while stage productions leap into various genres.Their performances aspire to complete expression of mysticism, which shows us their choice of authors whose works are the essence of the repertoire: Gogol, Bulgakov, Dostoevsky and Shakespeare. Gogol’s part undoubtedly became the symbol of the Perm theatre, like it was the case with Chekhov in Moscow Art Theatre School. Наставите са читањем THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH