Сви чланци од admin

ПОДРЖИ Б(Ј)ЕГУНЦЕ

Уредништво КУЛТ-а читаоцима овог пута предлаже један посебно занимљив пројекат, за чију нам је реализацију потребна ваша помоћ. Пројекат Б(ј)егунци је ушао у 40 пројеката на superste конкурсу. Уз вашу подршку, овај пројекат може да уђе у финале и да добије финансијску помоћ ове фондације.

Уколико вам се допада пројекат, уколико верујете у моћ позоришне уметности – подржите и помозите да се реализује идеја ових младих људи. Наставите са читањем ПОДРЖИ Б(Ј)ЕГУНЦЕ

ПЕСМА

Дрво сам које пружа гране
у свим правцима
и чије гране имају гране.
Гранање грана.
Пружам  руке на све стране
да обухватим Ништа.
Наилазим на постојање одсутности Ништа. Наставите са читањем ПЕСМА

ЖИВОТ ОЦА ТОДОРА

Бањалучка позоришна публика има прилику  да 21. децембра погледа представу „Живот оца Тодора овог и оног света“, адаптацију приповетке Момчила Настасијевића – „Реч о животу оца Тодора овог и оног света“ у Студентском позоришту у Бања Луци (ПОДРУМ СЦЕНА у Господској улици). Ово позориште је отворило своју сцену за два глумца који својим деловањем показују чист професионализам и квалитет који их смешта међу најквалитетније глумце млађе генерације. Наставите са читањем ЖИВОТ ОЦА ТОДОРА

ЉУБАВ ЈЕ ВИША МАТЕМАТИКА

Љубав је виша математика, попут песме сфера из питагорејске знаности. Дакле, ништа што је произвољно – јер припада нултом избору душе, у њеној пренаталној егзистенцији, предестинираној хармонији. Али, у средиште те хармоније пред-уписан је известан елемент дисхармоније, који допушта уплив слободне воље или продор даха креативне новине у само срце древног космоса. Наставите са читањем ЉУБАВ ЈЕ ВИША МАТЕМАТИКА

ИНТРОНАУТИ ПАДАЈУ ПО НЕБУ

ГОДИНЕ ДРВЕЋА, ПЕСМА Ј. Д. АНДЕРСОНА

Више не пишем. Сада се сливају богови
по нашим топлим кожама.
(Водом се препричава меланхолија,
тражи утапање, тражи нежност.) Наставите са читањем ИНТРОНАУТИ ПАДАЈУ ПО НЕБУ

АДРЕСА ПОШИЉАОЦА: ЈАСЕНОВАЦ

Март 1943. г. Јасеновац

Зовем се Надица Млађеновић, од оца Митра и мајке Љубице Млађеновић. Рођена сам 21. маја 1925. г. у селу Орахова. Од петоро дјеце, у животу нас је остало само троје. Миладин, најстарији од нас, има 21 годину. Ја, као средње дијете 18, и Славко, најмлађи само 9. У Јасеновцу сам већ 10 дана. Било је хладно зимско јутро када су нас заробили. Отац и Миладин су отишли да нахране стоку, мајка је правила пуру а ја сам учила Славка да чита. Након што су Усташе заробиле сеоског учитеља, нико није могао да школује дјецу па су школу затворили, тако да сам ја морала да образујем брата. Све је било нормално и уобичајено, док кроз врата авлије нису упале звјери (Усташе). Наставите са читањем АДРЕСА ПОШИЉАОЦА: ЈАСЕНОВАЦ

У КЊИГАМА

Мислим:

Слово, ријеч, реченица, текст, завршетак рада, почетак болести, смрт. Не може тако! Мора ићи испочетка. Дубок уздах, рука дрхти, оловка на поду, мокра хартија, смртоносни мирис папира, болест, одумирање. Не ваља. Не може. Опет. Испочетка. Болест и смрт, заборави, не постоји. Онда ће ићи. Сунчан дан, књиге на улици, књиге у мислима, књиге око мене, књиге у мени. А у књигама нестајем, као да никад не постојах. У књигама постајем безимени, безвремени нико. Тешко је, тешко све то на папир пренијети. Наставите са читањем У КЊИГАМА

СНОВИМА

Ту сам способна,
Све могу.
Могу да променим правац ветра,
Да ми коса увек изгледа добро.
Правих се речи увек на време сетим
И то поготово на француском
На латинском пишем графите
Разговарам са кућним љубимцима
Милујем зграде и мостове
Уоквирим места где пољупци сијају
Микеланђеловог Давида молим да сиђе
И подели са мном сладолед на пољима Тоскане.
Ван Гог нас увече чека и каже:
Време је да се послуша небо пуно звезда.
Јутро никад не долази
Јер никад није ни прошло
Поздрављам се са једном епохом
Време је да се дише под водом
Негде далеко, на шпанском медитерану
По плажама се плеше танго, додирима се разговара.
После, наравно, било је и кровова Прага
Свих шесто и нешто ми смо обојали.
Дивили се, пили пиво на обали Влтаве,
Она нам прича неке своје снове.
Све је то био сан.
Или можда не.
Све се то може у нашем свету,
Све док се не туче душа.
И Хитлер је једном био сликар.

Aуторка: Горица Радмиловић