Књига II

Друга књига едиције „Завичајни ноктурно“, као и претходна, доноси афирмисане и неафирмисане песничке гласове данашњице, али и глас песника који су давно оставили траг. У претходном издању, поред поезије аутора који данас стварају на територији општине Младеновац, објављене су и песме Милорада Петровића Сељанчице и Мијослава Стевана Средојевића Полимског. Што се ове књиге тиче, у њој се налази избор из поезије Живка Милићевића.

Ослањајући се на полазну уредничку идеју и овде нису објављене само песме које се тичу класичних асоцијација на завичај већ се пред читаоцима налази и оно што живи (станује) у поетском микрокосмосу наших аутора који је неминовни продукт њиховог окружења. Заједнички именитељ за све ауторе јесте Младеновац, варош у којој обитавају, стварају, пате, радују се, сањају.

Аутори заступљени у књизи Завичајни ноктурно II: Живко Милићевић, Иван Нисић, Сања Рашчанин, Јасна Јеремић, Александар Игњатовић, Николина Бељаковић, Иван Петровић, Милош Шабић, Ивана Милошевић, Милан Матејић, Смиљана Јанковић, Лена Нинковић.

Приређивач и издавач: Зоран Антонијевић

Кад

Кад полако време почне
да ме љушти
тај траг мој, као лишће
што у јесени земљом шушти
кад моје мисли задобију пукотине.

Кад моје сузе постану све сувље,
кад најзад схватим тајну бола
и моје биће достигне своје најдубље
кад научим да препознам задње осмехе.

Кад мој дух постане претежак
за моје смртно,трулежно тело.
Кад ми се све на свету буде свело
на оно што је било, и што неће бити.

Кад постанем само делић ветра,
сам у целини, и то буде све
што је остало од мог земаљског живота,
тамо негде, можда, у нечијем срцу
остаће да свира моја вечна нота.

                       Александар Игњатовић