Svi članci od admin

Priče o psihoterapiji

Irvin Jalom, Smisao života: priče o psihoterapiji, Psihopolis, 2015

„Davno pre nego što je psihologija postojala kao nezavisna disciplina, veliki pisci su bili i veliki psiholozi, i u književnosti postoji mnoštvo primera svesti o smrti koja izaziva ličnu transformaciju.“

Povezivanje dve oblasti, književnosti i psihoterapije, Jalom je, po sopstvenom priznanju, uspeo da iskombinuje na način na koji nije mogao ni da zamisli. „Oduvek sam hteo da budem pisac. Možda da sam odrastao u nekom drugom vremenu, možda bih se opredelio direktno za pisanje, a ne medicinu prema kojoj ne mogu reći da nisam imao skolosti.“  Jalom, profesor psihijatrije na Stanfordu od 1962. do penzionisanja 1994. pisac je svetski poznatih naslova Kad je Niče plakao, Lečenje Šopenhauerom, Ležanje na kauču, Gledanje u Sunce… U jednom intevjuu za Independent pre dve godine, Jalom je rekao da je za svaku njegovu knjigu skrivena ciljna grupa zapravo generacija mladih terapeuta, ali da su knjige i za svakog ko je na terapiji ili ga zanima ta tema.  U svojoj terapeutskoj praksi birao je manje ortodoksne pristupe – koncentišući se na individualne potrebe svakog pojedničnog pacijenta. Njegova književna praksa otkriva nam dobrog pripovedača sa jasnim smislom za dinamiku radnje, granične egzistencijalne situacije i njihovo pretapanje u priču, interakcije među likovima i fino istkan dijalog.

Smisao života tematski obuhvata različite aspekte – smrtno oboleli, veza sa majkom, uticaj i trajnost, na koji način interpretiramo, o žalosti, gubitak partnera, i kako izaći iz kruga tuge, krivice, šta bi se desilo kada bi pacijenti imali uvid u beleške terapeuta, prekidanje niza (generacijskog) nesrećnih događaja. Uključeno je ukupno šest priča – Mama i smisao života, Putovanje sa Paulom, Južnjačka uteha, Sedam lekcija na višem nivou o terapiji žalosti, Dvostruko otkriće, Mađarska prča o mačijoj kletvi.

Moji favoriti? Odabrala bih tri.

Južnjačka uteha – dosta precizno daje informacije o zdravstvenoj zaštiti i sistemu u raljama birokratije. Prikazuje svu banalnost ograničenja i praktično (sistemskog) napuštanja pacijenta kojem je potrebna pomoć, a zarad ušteda na zdravstvenom osiguranju. Priča terapeuta koji je razvio način da radi sa grupama koje su kratkog daha. Što bi značilo da se sastav stalno menja, da se pacijenti zadržavaju na jednom ili dva sastanka. I nakon tog bivaju otpušteni sa lečenja. Praktično napušteni i prepušteni sebi do sledeće ogromne krize. Posledice zdravstvene se ne sagledavaju, samo birokratska/finansijska stanja. Lik terapeuta Laša daje instrukcije kako se profesionalno ponašati sa ovakvim grupama – zadovoljiti se malim rezultatima i pomacima. I on to pokušava preneti i na svoje studente. Borba sa svakodnevnim osećajem da izneverava sve te pacijente. Napuštenost sa svih strana je u centru gotovo svih likova. Priča prati jednu grupu, jedno popodne, i njene članove. Te jednokratne članove, ta grupa koje se konstantno menja. Razvija se izvesna dinamika, grebe se po nekim površinama. I sve to se završava. Posle kratke vremenske distance dr Laš sreće Magnoliju. I sluša njenu priču, njene snove i kako sada ne želi da radi više ono što je ceo život radila (da vaspitava decu, da je tu za druge, da se brine o drugima…).

Kako sam autor navodi priča Putovanje sa Paulom je omaž jednoj izuzetnoj ženi i memoari zajedničkog šegrtovanja dok je radio sa umirućim pacijentima. Istovremeno tekst je svojevrsni vodič za lekare koji rade sa obolelima od kancera i istorijski izveštaj o prvoj terapiskoj grupi pacijenata obolelih od raka.

Poslednja pripovetka Mađarska prča o mačijoj kletvi ima specifične elemente fantastike – razgovor sa mačkom. Dobro opisuje strah od ponavljanja. Princip greške i kazne. Koliko dugo shvatanje može da se protegne da zaista i postane neminovnost gotova magijskog karaktera. Interesantno je da lik koji je ovim pogođen, da tako kažem, to prihvata kao normalno. Fantastično na neki način simbolizuje onu psihološku nedokučivost čije je rasplitanje i oslobođenje od kletve centar svake samospoznaje (u koju se naravno uključuje i psihoterapija).

Autorka: Milica Milić