PONOVO ROĐEN – PREPOROĐEN

Pogled na juče vremenski je dokučiv jer je nepromenljiv, sa svim što je bilo, potpuno obelodanjeno ili vešto od očiju drugih skriveno. Privlačenje pažnje ili puko oslobađanje od mraka, kaljanje istine, korigovanje činjenica, borba misli, očigledna različitost, kompromitujući materijal, da li, ili tek papirni vidari rana što leče poput melema nade, sve su to situacije po kojima jedni pljuju dok se drugi rezultatima njihovim uporno hvale i na dnevnoj bazi u hladovini događanja slade.

Nastavite sa čitanjem PONOVO ROĐEN – PREPOROĐEN

NEVENA KOVAČEVIĆ: RAZGOVOR SA BOJANOM MARJANOVIĆEM

Umetnost je oduvek inspirisala, ali i provocirala. Da li cenzura u umetnosti sme da postoji i u kojoj meri je vulgarnosti i vandalizmu mesto u umetničkim formama, pitali smo Bojana Marjanovića, pisca i novinara.

Bojan je dobitnik NIN-ove stipendije za roman u nastajanju, 2015. godine, kao i nagrade Laza Lazarević za neobjavljenu pripovetku, 2013. godine. Sarađuje sa novinama Danas, Liceulice, kao i sa više elektronskih portala. Jedan je od osnivača multimedijalnog centra Trosed, i jedan od urednika književnog programa Gradska knjižnica u KC Grad. Njegove knjige „Politika, Pornografija, Poezija“ i „Između dva rata“ izdala je Književna radionica Rašić. Nastavite sa čitanjem NEVENA KOVAČEVIĆ: RAZGOVOR SA BOJANOM MARJANOVIĆEM

PORTRET BUDALE U MLADOSTI

Bitno je ostati čovek sa nogama čvrsto na zemlji. Čitao je Dimitrije, a onda ponovi i glasno da ga i Petar čuje. Bitno je ostati sa nogama čvrsto na zemlji! Pa bože… Je l’  čitaš ti ove gluposti? Slabo pratim štampu. Kaže mu Petar. Šta uopšte to znači, šta uopšte znači biti sa nogama na zemlji? Dimitrije se gubio. Pa jebem ti mater. Pazi sa obe noge na zemlji… Pa ja kad vidim čoveka samo sa nogama na zemlji ja se smejem, ja sam srećan, uglavnom viđam potpuno slomljene, idu kao životinje na sve četiri, a oni  uništeni puze. Ali ko to vidi? Nastavite sa čitanjem PORTRET BUDALE U MLADOSTI

MIT O ŽENSKOM PISMU

Ono čega nema u rečima, u usmenoj ili pisanoj književnosti, osuđeno je na zaborav, prećutkivanje, a samim tim i nepostojanje. Sve što je moglo biti preneto, iz najdalje prošlosti, do nas je stiglo kroz stih, sliku koju je oslikao pesnik svojim jezikom, metaforu ili parabolu zapisanu u najstarijim spisima i kroz veliki broj drugih književnih oblika formiranih u najrazličitijim kulturama. Ono što danas znamo o verovanjima ljudi, običajima ili istoriji drevnih civilizacija samo je deo koji je sačuvan kao književno ostvarenje. I to je jedan od razloga zašto su veliki vladari pravili ogromne biblioteke, otkupljivali rukopise, plenili ih, unajmljivali prepisivače. Oni drugi, koji su otimali vlast, palili su biblioteke i knjige svojih prethodnika, ne bi li tako izmenili ne samo budućnost nego i sliku prošlosti, i uspostavili nove istine. Nastavite sa čitanjem MIT O ŽENSKOM PISMU

LJUBAV U FILMOVIMA KRISTOFA ONOREA

Ljubav: emocija, pojam, nagon. Ljubav: koncept koji u sebi sadrži eros i tanatos, nagon za stvaranjem i uništenjem, samouništenjem. Kroz postojanje doživela je mnoga nepravedna osporavanja, mistifikacije i loše interpretacije i okamenjivanja u forme.

I sada, u 21. veku, u kom je čovečanstvo naizgled oslobođeno stega, robuje se više nego ikada. Robuje se konvencijama, nacrtima, ustrojenosti.

Govori se samo o idiličnim udžbeničkim primerima koji potvrđuju pravilo. Nastavite sa čitanjem LJUBAV U FILMOVIMA KRISTOFA ONOREA

NEPRIJATELJ SVOG ŽANRA (VALTER U CRNOM TALASU)

Valter je otišao u legendu. To svi znamo. Ali, ako kažemo da su 22. maja 2016. u legendu otišli i Mirta, Al Kapone, Korovjev – neće baš svako u prvi mah znati na šta tačno mislimo.

Pre nego što će se definitivno proslaviti ulogama u spektaklima partizanskog žanra (Bitka na Neretvi, Sutjeska, Partizani, Valter brani Sarajevo, Partizanska eskadrila samo su neki od njih), Velimir Bata Živojinović već je imao blistavu karijeru u filmovima potpuno drugačije vrste. Bili su to filmovi koje je ondašnji režim imenovao ne baš lepim nazivom „crni talas“, okarakterisavši ih na taj način kao opozicione zvaničnom režimu i ideologiji. Nastavite sa čitanjem NEPRIJATELJ SVOG ŽANRA (VALTER U CRNOM TALASU)

SMEH U IME ŽIVOTA

Izgleda da je čoveku svojstvena potreba da otkrije zakone po kojima se stvari događaju – o čemu je Stanislav Vinaver pisao u eseju Ikarov let. Otuda sve one filozofske teorije koje predstavljaju „uhvaćene zakone“ prirode. Religije i mitski običaji su, kako Vinaver dalje piše, osnovna pitanja rešavali na praktičan način – „pretpostavivši da je sve jasno i tačno, da se zna koji je bog i na koji način nešto stvorio – oni su tražili kako praktično da postupimo da bi nam na zemlji bilo dobro“[1]. Nastavite sa čitanjem SMEH U IME ŽIVOTA

A KAKO ĆE SE ZVATI DIJETE?

Ona je bila Srpkinja. Magistra PR-a, kći, sestra, sportašica. Drugim riječima, Srpkinja u Hrvatskoj. Svoju je diplomu stekla u šest, umjesto pet godina. Zaljubila se na trećoj godini, uživala u putovanjima i strastvenim noćima sa svojim Španjolcem koji je bio na Erasmusu kod njih i čiji su roditelji plivali u balegi novca zarađenoj preko zlatarnica po Tenerifama i još kojem posliću sa strane. Njezini su bili vlasnici kvartovskog dućana čije su istočnjačke proizvode nevoljko i skrivečki kupovali svi iz kvarta, pa i raja. Kad je otkrila da nije jedina koju Španac vodi na putovanja, odnosno kad je kondiloma bilo previše da bi bila riječ o uraslim dlakama, prekinula je s njim, a i sa svojom dugogodišnjom kolegicom s faksa koja joj se tek koji mjesec ranije žalila na čudne bradavice među pubičnim dlakama. Nastavite sa čitanjem A KAKO ĆE SE ZVATI DIJETE?