ZADOCNIJA SI/SUDBINA

ZADOCNIJA SI

U kafani „Nišlijska“ napisali: „ZADOCNIJA SI!“

Kad zadocniš, odocnija si zanavek,
Nema ti popravke, ručak otide drugom,
Devojka se udade, a život ti je čamotinja
I čekanje na novi voz, ako naiđe!

Kad ideš dockan, ne znaš što će zatekneš
Ni u kafani, a kamoli kući, bolje telefoniraj
Kaže mi komšija, da se ne iznenadiš
Od nepozvani gosti, biće ti dockan da se vr`ćaš,

A, i gde bi da se vr`ćaš, kad je tol`ko dockan za
Nikude si, kad razmisliš
Bolje je i dockan nego nikad, teši me žena
Da je ne pitam, koji gosje predi  men` beja?…

Odi toj zadocnuvanje mnozina nastradaja,
Nes`m samo ja, priča mi t`j komšija
Što ga dockan videli kod-i moje Jelke,
Da mu nesam ni kuče puštija, a kamoli

Loš zbor zborija, odi takoj reč ako kažeš
Neće mi više prozbori, ni gleda u avliju,
Će se varka ko zmija noge, potamće zamine
Sam da ne proodi poradi moje ulice i dvora;

Dockan će mi je ako se izlanem, pa zaćuta`, arno mi
Jelka zbori, nikad neje kasno salte da li `oću
Sas arno, da merak i njojzi dođe, da se ne karamo svaki
d`n i noč, kako Ciganji, i tepanje predi svaki merak!

Kude ti moje Jelke, dockan, nedockan – nikad neje kasno
Moš i nazoru i na ikindiju, d`n,  noč, neje dockan,
Poradi merak, a toj, jel ga imaš, jel ga nemaš,
Ne mož da ti se silom dadne, toj mi je sasvim jasno!

D`N`S, NA 21. JUN, 2016, GOD.
Tamsedoseti` dav`i
ovakoj zborim!

SUDBINA

Kad se popije poslednje vino iz čaše
Mesec se u nju useli, nada neka,
Na dnu se presijava, ljulja, ta prepreka
Mami da je popiješ bez ostatka,

Sa Mesecom, družeći se, ulice ravnaš,
Širiš, da kao zenice u strahu, ukočene
Tvoje telo podnesu,  nadu pijanu
Za stvarni susret sa njom,

Sudbinom, koju drugi dele dok si se čudom
Čudio i svašta radio da zvezdama nedohvatnim
I sobom neutešnim, poslednjim vinom
Iz čaše, sa Mesecom, zavedeš tom ulicom,

Pijanom, ko letva, dok joj serenade mumlaš,
U hodu smišljaš skladnu rimu:
Da na tu prevaru, njenom pojavom sebe prevariš,
I po starom običaju nastaviš…

Taj trik je i meni uspevao, više puta,
Sa njom sam se često sretao tako, i verujte
Praznik je to uvek, kad u čaši sa vinom poslednjim
Mesec i ONA zaigraju ulicama ovim…
O Sv. JOVANA, 2016.          

Autor: Dušan Đorđević Niški

RASCVETAK DUŠANA ĐORĐEVIĆA

Večiti pesnički nagon za obračunom sa ovozemaljskim ljudskim nepravdama nije mimoišao ni Dušana Đorđevića, koji u zbirci pesama pod naslovom ”Ponovljeno proleće” traga za odgovorima pravde za pravdu, ljubav ka ljubavi, dobro vavek dobru ili će se sve, kako stihuje pesnik, u bolničkom ambijentu nanizati erozijom ljudske duše, kao da nas savetom uči da sve u životu ima svoju cenu. Nastavite sa čitanjem ZADOCNIJA SI/SUDBINA