ИДЕЈА И ТИ/СПОМЕНИК

Идеја и ти

Нисте исте.
Она је надасве моћна и разара снове многих
Гори где је вода најдубља и почива на капцима
Њене руке су око мог, његовог, њеног и наших лица
Топле, да сан надраже и уздигну га на пиједастал
Сан је за њу само пречица да нам на јави буде „непочим поље“
Ухватила си се у коштац са Идејом.
Наставите са читањем ИДЕЈА И ТИ/СПОМЕНИК

ЗАДОЦНИЈА СИ/СУДБИНА

ЗАДОЦНИЈА СИ

У кафани „Нишлијскa“ написали: „ЗАДОЦНИЈА СИ!“

Кад задоцниш, одоцнија си занавек,
Нема ти поправке, ручак отиде другом,
Девојка се удаде, а живот ти је чамотиња
И чекање на нови воз, ако наиђе!

Кад идеш доцкан, не знаш што ће затекнеш
Ни у кафани, а камоли кући, боље телефонирај
Каже ми комшија, да се не изненадиш
Од непозвани гости, биће ти доцкан да се вр`ћаш,

А, и где би да се вр`ћаш, кад је тол`ко доцкан за
Никуде си, кад размислиш
Боље је и доцкан него никад, теши ме жена
Да је не питам, који госје преди  мен` беја?…

Оди тој задоцнување мнозина настрадаја,
Нес`м само ја, прича ми т`ј комшија
Што га доцкан видели код-и моје Јелке,
Да му несам ни куче пуштија, а камоли

Лош збор зборија, оди такој реч ако кажеш
Неће ми више прозбори, ни гледа у авлију,
Ће се варка ко змија ноге, потамће замине
Сам да не прооди поради моје улице и двора;

Доцкан ће ми је ако се изланем, па заћута`, арно ми
Јелка збори, никад неје касно салте да ли `оћу
Сас арно, да мерак и њојзи дође, да се не карамо сваки
д`н и ноч, како Цигањи, и тепање преди сваки мерак!

Куде ти моје Јелке, доцкан, недоцкан – никад неје касно
Мош и назору и на икиндију, д`н,  ноч, неје доцкан,
Поради мерак, а тој, јел га имаш, јел га немаш,
Не мож да ти се силом дадне, тој ми је сасвим јасно!

Д`Н`С, НА 21. ЈУН, 2016, ГОД.
Тамседосети` дав`и
овакој зборим!

СУДБИНА

Kад се попије последње вино из чаше
Месец се у њу усели, нада нека,
На дну се пресијава, љуља, та препрека
Мами да је попијеш без остатка,

Са Месецом, дружећи се, улице равнаш,
Шириш, да као зенице у страху, укочене
Твоје тело поднесу,  наду пијану
За стварни сусрет са њом,

Судбином, коју други деле док си се чудом
Чудио и свашта радио да звездама недохватним
И собом неутешним, последњим вином
Из чаше, са Месецом, заведеш том улицом,

Пијаном, ко летва, док јој серенаде мумлаш,
У ходу смишљаш складну риму:
Да на ту превару, њеном појавом себе превариш,
И по старом обичају наставиш…

Тај трик је и мени успевао, више пута,
Са њом сам се често сретао тако, и верујте
Празник је то увек, кад у чаши са вином последњим
Месец и ОНА заиграју улицама овим…
О Св. ЈОВАНА, 2016.          

Аутор: Душан Ђорђевић Нишки

РАСЦВЕТАК ДУШАНА ЂОРЂЕВИЋА

Вечити песнички нагон за обрачуном са овоземаљским људским неправдама није мимоишао ни Душана Ђорђевића, који у збирци песама под насловом ”Поновљено пролеће” трага за одговорима правде за правду, љубав ка љубави, добро вавек добру или ће се све, како стихује песник, у болничком амбијенту нанизати ерозијом људске душе, као да нас саветом учи да све у животу има своју цену. Наставите са читањем ЗАДОЦНИЈА СИ/СУДБИНА

ИЗБОР/БУЂЕЊЕ

Избор

Као комадине меса
Обешене о таванску куку
Сушимо своја плућа
Димимо наша срца
Нема те у огледалима
Још цмиздре ходници зграде
Још стаје лифт на непостојећем спрату
У гласачку кутију убацићу мрак Наставите са читањем ИЗБОР/БУЂЕЊЕ

ВРЕМЕ ОРХИДЕЈА

Пробудила сам се на копну.
Раскрстила са успоменама које се међусобно раскрсити не могу.
У фиокама сам изложила тајне.
Са мене је скинуто паперје.
Мастило се разлило међу казаљкама сата.
Постала сам албатрос. Наставите са читањем ВРЕМЕ ОРХИДЕЈА

ОДЛАСЦИ

Замисли,
дођеш и не одеш,
јер пристигао си тамо
одакле не желиш више да полазиш,
јер доведен си тамо одакле си кренуо
одлазећи, а стално стижући

Јер схватио си да је ипак долазак
твоје враћање себи Наставите са читањем ОДЛАСЦИ

РЕКРЕАЦИЈА ПРЕ ПАКЛА

ЛОШЕ НАМЕРЕ

Осећаш по мирису своје коже
неки пожар ће ускоро доћи
букнуће у кукурузу или житу
спалиће шуму или летину

испуцали ситни остаци
налик на твоје прозирне шаке
бедне жетве лелујају у жеги Наставите са читањем РЕКРЕАЦИЈА ПРЕ ПАКЛА