TATJANA DEBELJAČKI: RAZGOVOR SA MILANOM B. POPOVIĆEM

  • Uopšteno govoreći, ono što savet bi nam Vi dali za iskušenje pisaca? Molimo navedite primer ’’šta ne treba raditi’’ ?

Ne treba književnom izdavaču davati novac iz svog svog džepa da bi Vam odštampao knjigu pesama. Ako Vam je baš stalo do toga da Vaša knjiga pesama ima neko zvučno ime/logo/etiketu izdavača, onda se potrudite i pronađite donatora, pa prikupite sredstva. Nisu to toliko velika sredstva, ukoliko želite da odštampate neku tehnički korektnu, ili uobičajenu, skromniju knjigu. Ne mora to biti tvrdi šiveni povez, ilustracije u boji itd. U najboljem slučaju, objavite knjigu kao “Autorsko izdanje”, sav tiraž je u vašim rukama, nikome ne polažete račune, Vi ste šef pesničke parade i sami odlučujete o sudbini i daljem usmeravanju Vaših pesama.

  • Izdali ste četiri knjige poezije, o svakoj po nešto što bi privuklo čitaoce?

Moja prva knjiga nosi naziv “Molitva tetoviranog srca”. Duboko je religijska, misaona, pravoslavna, ali i buntovno protestna knjiga. Po njoj sam i dao naziv svom zvaničnom sajtu www.molitvatetoviranogsrca.com , pa ga posetite. Njega je idejno osmislio umetnik Goran Kostić iz Beograda. Na tom sajtu možete skinuti u mp3 formatu sve pesme sa obe moje muzičke CD kompilacije. Druga moja knjiga pesama je “Vreme brutalnih dobronamernika”, sama po sebi je brutalnija, žešća, oštrija i dubokoskrozirajuća. Treća knjiga je završni deo pesničke trilogije, i zove se “Oka da ne ispustim dah”. Neobičan naslov. To je moja najmelanholičnija knjiga pesama. Par godina nakon nje, objavljena mi je knjiga pesama “Na kori integralnog hleba i olovci”, jedna duhovita, vrcava, pozitivna, vedra, samoironična i samosarkastična knjiga koja govori o hrani i mršavljenju, tačnije, hrani i gojenju. Ona je najviše pohvala zadobila jer su se mnogi čitaoci pronašli u njoj, za razliku od prethodne tri knjige, koje su bile duboko misaone, nekome neshvatljive, neuhvatljive, naporne… . Meni lično, potpuno jasne i jednostavne. Continue reading TATJANA DEBELJAČKI: RAZGOVOR SA MILANOM B. POPOVIĆEM

DRUGI MEĐUNARODNI FESTIVAL MARTINA MEKDONE

Pozorište „U Mosta“ od svog osnivanja 1988. godine svoju publiku, pozorišnu kritiku i kulturnu javnost Rusije zasenjuje svojom mističnošću i neugasivom energijom koja održava tradiciju najboljeg ruskog psihološkog i ekperimentalnog teatra.  Najviše zasluga, svakako, pripada njegovom osnivaču i umetničkom direktoru – Sergeju Fedotovu, koji je uspeo da sačini repertoar kao kombinaciju najboljih primera ruskih i evropskih klasičnih dela, dok pozorišne produkcije dosežu različite žanrove. Ono čemu teže njihove predstave jeste sigurno izraz misticizma, što nam pokazuje i izbor autora po čijim delima se gradi repertoar ovog pozorišta – Gogolj, Bulgakov, Dostojevski, Šekspir. Gogoljeva dela su, bez sumnje, postala svojevrsni simbol permskog teatra, poput Čehova svojevremeno u Moskovskom Hudežestvenom teatru. Continue reading DRUGI MEĐUNARODNI FESTIVAL MARTINA MEKDONE

THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

The Theatre “U Mosta” is overshadowing the audience, theater critic and cultural society of Russia with mysticism and inextinguishable energy that maintains a tradition of the best Russian psychological and experimental theater, ever since its foundation in 1998. Most credits go to Sergei Fedotov, the founder and the art director of this theater who managed to create repertoire as the combination of the best examples of Russian and European classical parts, while stage productions leap into various genres.Their performances aspire to complete expression of mysticism, which shows us their choice of authors whose works are the essence of the repertoire: Gogol, Bulgakov, Dostoevsky and Shakespeare. Gogol’s part undoubtedly became the symbol of the Perm theatre, like it was the case with Chekhov in Moscow Art Theatre School. Continue reading THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

VTOROЙ MEŽDUNARODNЫЙ FESTIVALЬ MARTINA MEKDONAHA

Teatr „U Mosta“ s momenta svoego osnovaniя v 1988 godu zriteleй, teatralьnыh kritikov i kulьturnuю obщestvennostь Rossii osleplяet svoeй mističnostью i neugasaющeй energieй, hranящeй tradiciю lučšego russkogo psihologičeskogo i эksperimentalьnogo teatra. Osnovnыe zaslugi, bezuslovno, prinadležat ego osnovatelю i hudožestvennomu rukovoditelю Sergeю Fedotovu, kotoromu udaetsя sočetatь v repertuare obrazcы i russkoй, i evropeйskoй klassiki, v to vremя kak teatralьnыe postanovki ohvatыvaюt različnыe žanrы. V spektaklяh preobladaet mističeskaя tema, эto vidno po vыboru avtorov pri sostavlenii repertuara teatra: Gogolь, Bulgakov, Dostoevskiй, Šekspir. Proizvedeniя Gogolя, nesomenno, stali simvolom Permskogo teatra, kak stali kogda-to proizvedeniя Čehova v Moskovskom hudožestvennom teatre. Continue reading VTOROЙ MEŽDUNARODNЫЙ FESTIVALЬ MARTINA MEKDONAHA

POTREBA DA SVE BUDE PRAVO

Niče je u svojim „Nesavremenim razmatranjima“ objavio i odličnu knjižicu o istoriji, nazvavši je „O koristi i štetnosti istorije za život“. U sličnom maniru, ovu kratku raspravu mogli bismo nazvati i „O koristi i štetnosti potrebe da sve bude pravo“ (ili savršeno, ili smisleno). Kada se kaže – potreba da sve bude pravo – to zvuči kao jedna neiskvarena težnja osetljivog bića koje ne pristaje ni na šta drugo sem na ono što je nedirnuto (bilo čime što bi ga moglo isprljati). Kod raznih ljudi takva se potreba ipak na različite načine pretvara u nešto sa lošim posledicama, i po samu tu osobu, i po njeno okruženje. Nikom ne možemo obezbediti to Pravo, ma koliko voleli osobu koja to zahteva. Continue reading POTREBA DA SVE BUDE PRAVO