ТАТЈАНА ДЕБЕЉАЧКИ: РАЗГОВОР СА МИЛАНОМ Б. ПОПОВИЋЕМ

  • Уопштено говорећи, оно што савет би нам Ви дали за искушење писаца? Молимо наведите пример ’’шта не треба радити’’ ?

Не треба књижевном издавачу давати новац из свог свог џепа да би Вам одштампао књигу песама. Ако Вам је баш стало до тога да Ваша књига песама има неко звучно име/лого/етикету издавача, онда се потрудите и пронађите донатора, па прикупите средства. Нису то толико велика средства, уколико желите да одштампате неку технички коректну, или уобичајену, скромнију књигу. Не мора то бити тврди шивени повез, илустрације у боји итд. У најбољем случају, објавите књигу као “Ауторско издање”, сав тираж је у вашим рукама, никоме не полажете рачуне, Ви сте шеф песничке параде и сами одлучујете о судбини и даљем усмеравању Ваших песама.

  • Издали сте четири књиге поезије, о свакој по нешто што би привукло читаоце?

Моја прва књига носи назив “Молитва тетовираног срца”. Дубоко је религијска, мисаона, православна, али и бунтовно протестна књига. По њој сам и дао назив свом званичном сајту www.molitvatetoviranogsrca.com , па га посетите. Њега је идејно осмислио уметник Горан Костић из Београда. На том сајту можете скинути у mp3 формату све песме са обе моје музичке CD компилације. Друга моја књига песама је “Време бруталних добронамерника”, сама по себи је бруталнија, жешћа, оштрија и дубокоскрозирајућа. Трећа књига је завршни део песничке трилогије, и зове се “Ока да не испустим дах”. Необичан наслов. То је моја најмеланхоличнија књига песама. Пар година након ње, објављена ми је књига песама “На кори интегралног хлеба и оловци”, једна духовита, врцава, позитивна, ведра, самоиронична и самосаркастична књига која говори о храни и мршављењу, тачније, храни и гојењу. Она је највише похвала задобила јер су се многи читаоци пронашли у њој, за разлику од претходне три књиге, које су биле дубоко мисаоне, некоме несхватљиве, неухватљиве, напорне… . Мени лично, потпуно јасне и једноставне. Наставите са читањем ТАТЈАНА ДЕБЕЉАЧКИ: РАЗГОВОР СА МИЛАНОМ Б. ПОПОВИЋЕМ

САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: МИТОВИ И СЕНКЕ

Сепаратни мир са самим собом након 30 година
Саши Станимировићу

Не желим да памтим своје песме
Велике речи
Оскар Вајлд је знао зашто умире
Одлази

Гледам низ исти пут
Тридесет ми је година
А као да имам шездесет
Уз то носим и браду
Прави правцати номад
Наставите са читањем САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: МИТОВИ И СЕНКЕ

ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАРТИНА МЕКДОНЕ

Позориште „У Моста“ од свог оснивања 1988. године своју публику, позоришну критику и културну јавност Русије засењује својом мистичношћу и неугасивом енергијом која одржава традицију најбољег руског психолошког и екперименталног театра.  Највише заслуга, свакако, припада његовом оснивачу и уметничком директору – Сергеју Федотову, који је успео да сачини репертоар као комбинацију најбољих примера руских и европских класичних дела, док позоришне продукције досежу различите жанрове. Оно чему теже њихове представе јесте сигурно израз мистицизма, што нам показује и избор аутора по чијим делима се гради репертоар овог позоришта – Гогољ, Булгаков, Достојевски, Шекспир. Гогољева дела су, без сумње, постала својеврсни симбол пермског театра, попут Чехова својевремено у Московском Худежественом театру. Наставите са читањем ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАРТИНА МЕКДОНЕ

THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

The Theatre “U Mosta” is overshadowing the audience, theater critic and cultural society of Russia with mysticism and inextinguishable energy that maintains a tradition of the best Russian psychological and experimental theater, ever since its foundation in 1998. Most credits go to Sergei Fedotov, the founder and the art director of this theater who managed to create repertoire as the combination of the best examples of Russian and European classical parts, while stage productions leap into various genres.Their performances aspire to complete expression of mysticism, which shows us their choice of authors whose works are the essence of the repertoire: Gogol, Bulgakov, Dostoevsky and Shakespeare. Gogol’s part undoubtedly became the symbol of the Perm theatre, like it was the case with Chekhov in Moscow Art Theatre School. Наставите са читањем THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

ВТОРОЙ МЕЖДУНАРОДНЫЙ ФЕСТИВАЛЬ МАРТИНА МЕКДОНАХА

Театр „У Моста“ с момента своего основания в 1988 году зрителей, театральных критиков и культурную общественность России ослепляет своей мистичностью и неугасающей енергией, хранящей традицию лучшего русского психологического и экспериментального театра. Основные заслуги, безусловно, принадлежат его основателю и художественному руководителю Сергею Федотову, которому удается сочетать в репертуаре образцы и русской, и европейской классики, в то время как театральные постановки охватывают различные жанры. В спектаклях преобладает мистическая тема, это видно по выбору авторов при составлении репертуара театра: Гоголь, Булгаков, Достоевский, Шекспир. Произведения Гоголя, несоменно, стали символом Пермского театра, как стали когда-то произведения Чехова в Московском художественном театре. Наставите са читањем ВТОРОЙ МЕЖДУНАРОДНЫЙ ФЕСТИВАЛЬ МАРТИНА МЕКДОНАХА

YANKA DYAGILEVA

“Умријети пред масама, ради комерцијалног успјеха,
камењем излупати фотогенично лице,
а онда скромно упитати добре пролазнике,
гледајући их равно у очи:
Моја смрт је распродана?”
Наставите са читањем YANKA DYAGILEVA

ТО ЈЕ КАО

То је као

/Дневник једног јула/

1

Пекло ме је сунце по лицу
Али нисам хтела да одем
Као играло ми се
Као дисала сам прашину
Као најсвежији кисеоник
Као слободна сам, кунем ти се.
Као устанем сваки дан Наставите са читањем ТО ЈЕ КАО

ПОТРЕБА ДА СВЕ БУДЕ ПРАВО

Ниче је у својим „Несавременим разматрањима“ објавио и одличну књижицу о историји, назвавши је „О користи и штетности историје за живот“. У сличном маниру, ову кратку расправу могли бисмо назвати и „О користи и штетности потребе да све буде право“ (или савршено, или смислено). Када се каже – потреба да све буде право – то звучи као једна неискварена тежња осетљивог бића које не пристаје ни на шта друго сем на оно што је недирнуто (било чиме што би га могло испрљати). Код разних људи таква се потреба ипак на различите начине претвара у нешто са лошим последицама, и по саму ту особу, и по њено окружење. Ником не можемо обезбедити то Право, ма колико волели особу која то захтева. Наставите са читањем ПОТРЕБА ДА СВЕ БУДЕ ПРАВО