Скупио сам све своје драгоцјено смеће у вреће,
натоварих их на леђа и запутих се ка контејнерима.
Али, шта сада?
Нити једног контејнера у читавом граду.
Нема смисла да остављам своје смеће незбринуто.
Нити је здраво, нити културно.
Леђа ми “отпадају” од болова,
питам се “Шта ми је требало да оволико прљам?” Continue reading ЧИШЋЕЊЕ→
Где се налази Исток? Источније од које тачке? Да ли је тамо Нови Јерусалим, Пекићев, место где је сачувано сећање народа; сачувано али не и тумачиво? Због чега 70 година након завршетка Другог светског рата још увек не можемо одговорити на питање је ли могуће писати поезију након Аушвица, и да ли је могуће живети један нови живот, свеж и невин, док прошлост уредно почива иза стакала витрина у музејима? Continue reading ИДЕМО ЗАЈЕДНО ХЛАДНОМ ЗЕМЉОМ→
Малом Кикету није било више од шест година када је почео кришом да узима очеву гитару док је овај био на послу. Постао је један од најпознатијих шпанских гитариста и композитор класичне музике. Посветивши цео свој живот усавршавању технике свирања гитаре, утврдио је да од начина на који прсти десне руке додирују жицу у моменту произвођења тона, зависи његов квалитет (боја), јачина и носивост. Continue reading Francisco Tárrega→
Париз. Rue des Francs-Bourgeois, кафе ”La Marquis” и једна млада жена која је одлучила да своју елегантну белу кошуљу и лепршаву тегет сукњу данас укомбинује са хеланкама на жуто-црне пруге. Тешко је било не приметити је тог осунчаног јесењег дана како непомично седи на једној од оних нестабилних столица у кафеу и са осмехом и сузама у очима чита нечије речи на белој хартији. ”Да ли је све у реду?” Continue reading РОМАНТИЧНА ПРИЧА НА ЖУТО-ЦРНЕ ПРУГЕ→
Веселинка Стојковић: „СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА / књиге, људи, језик“, 2015, Врање, Народни музеј, 358 стр.
У неким случајевима је најбоље да ништа нисмо рекли и записали. Но, пут није раван и када нам се чини да јесте. Веселинка СтојковићContinue reading ОРЕОЛНЕ РЕЧИ – ПРВИ ДЕО→
За разлику од Кјубрикове бизарне комедије, у Лајновој мелодрами готово да и нема хумора. Филм почиње сценом у којој видимо Хамберта како се вози кроз простране америчке сеоске предјеле. Видимо његове крваве руке на волану и пиштољ на сједишту поред. Видимо схрвану и растресену особу којој као да се управо цијели свијет срушио – особу коју је стварност одаламила по њушци и која је на рубу суза. Лајнов сценариста, Стивен Шиф, много је слободније користио Набоковљеве реченице из романа, тако да нам Хамберт одмах на почетку говори својим тихим, носталгичним и сањивим гласом: Continue reading МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО→
Краљ Чачка је један од представника андерграунд сцене који има веома занимљиву и карактеристичну поетику. У песмама овог бенда могу се препознати мелодије дечијих песама са текстовима који описују савремени свет и стање у њему. Певање о свету који је на рубу егзистенције, изопачен и хаотичан, кроз веселу и безбрижну мелодију дечијих песама ствара гротескну слику тог света. Отуда се и његова слика гради разарањем постојећих и устаљених представа. То наводи на помисао да је музика Краља Чачка инфантилно озбиљна. Поред тога, музика овог бенда креће се у оквирима блуза и џеза, мада се могу чути и етно и други елементи.