ВЕС МОНТГОМЕРИ

Џон Лесли Монтгомери познатији је као Вес Монтгомери – чувени амерички џез гитариста. Није био школован музичар, али је имао изузетно развијен слух. Његова главна карактеристика је техника свирања. Уместо трзалице користио је палац. Постоји прича да је Монтгомери много радио пре него што је отпочео музичку каријеру, тако да је морао да вежба ноћу. Како би био што тиши приликом вежбања због комшија, свирао је палцем. Тако је усавршио ову технику свирања која је постала његово обележје.

Музичка препорука: Душан Захаријевић

ЈЕДНО СВЕТЛО И ОД ТАМНИХ СЕНКИ ЈАЧE

,,Има људи чији је живот тако добро испуњен да нас ни својом смрћу не могу обесхрабрити.“

Иво Андрић

Нажалост, трећи дан позоришног маратона у Сомбору нисмо почели великим говором, већ минутом ћутања – 15.6.2016. на сцени Установе културе „Вук Караџић“ у 55. години живота преминуо је великан нашег глумишта Милорад Мандић Манда. Поменути цитат Иве Андрића нека нас подсети на величину једне уметности која нас својим учињеним делом никад неће напустити. Мандо, почивај у миру. Наставите са читањем ЈЕДНО СВЕТЛО И ОД ТАМНИХ СЕНКИ ЈАЧE

МИ ПЛИВАМО ПРОТИВ СТРУЈЕ

Поштована публико, пазите, МОЛЕ ВАС да искључите мобилне телефоне. Хвала.

Него, 15.6.2016. било је овако: Други дан позоришног маратона отворен је доделом награде ,,Никола  Пеца Петровић“ која се сваке друге године додељује најбољем управнику позоришта на територији Србије. Наставите са читањем МИ ПЛИВАМО ПРОТИВ СТРУЈЕ

ЦУРИ ЛИ ВАМ КРВ И ЗНОЈ… ОВАЈ, МЕД И МЛЕКО?

Врева, узбуђење, еуфоричност људи, гужва, срећа… Не, не бисте веровали, али није реч о опису почетка концерта неке од многобројних „актуелних естрадних звезда“ данашњице. 14.6.2016. у Сомбору је почео 24. по реду Позоришни маратон, а Сомборци с поносом могу да се крећу кроз свој град, јер ретке су, нажалост, културне манифестације које управо описану ситуацију изазивају. Наставите са читањем ЦУРИ ЛИ ВАМ КРВ И ЗНОЈ… ОВАЈ, МЕД И МЛЕКО?

ПОЕТСКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ О ЛЕМУРИЈИ И АТЛАНТИДИ

– Страдања Мале Атлантиђанке –

Пролом бујице Мајчиног умовања о једно острво, оставио је дубок отисак: – таблицу имена изгнаних духова, међу којима предводи она сâма, као заборавом пренесена у властиту Кћер. То је “она која више не зна ни свој сталеж ни своје место, али које се сан још сећа…”* (Сен-Џон Перс: Морекази). Наставите са читањем ПОЕТСКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ О ЛЕМУРИЈИ И АТЛАНТИДИ

БУЂЕЊЕ

Преко терасе: преко влажне и топле бетонске ограде чија је текстура остала утиснута на мојој кожи, стопалима и леђима као сећање, као тајна порука, несхватљива али блиска, између рубља које на том комаду жице на кратко осети дах ветра и поверује да на тај начин живи сан о слободи, испод фењерчића који никада нису засијали, преко цвећа, ког ове године нема и неће га бити… Сунце и месец се тискају до прозора – мед и млеко се сливају низ стакло, прскају по јастуку, воде у сан или изводе из њега, а између тога, ништа. Наставите са читањем БУЂЕЊЕ

УМЈЕТНОСТ ИМИТАЦИЈЕ

На овогодишњем Стеријином позорју, на Позорју младих, стеријанској публици представила се Академија умјетности из Бања Луке, својом представом „Умјетност имитације“ (сценски колаж). Класа проф. Елене Трепетове Костић пружила је велики позоришни догађај, показавши нешто несвакидашње новосадској публици. Овим пројектом, Бања Лука је на овогодишњем Позорју младих, светковини студентске позоришне речи, показала раскошну енергију, сједињеност алтернативних елемената, оригиналност истраживачког рада и нове позоришне тенденције. Наставите са читањем УМЈЕТНОСТ ИМИТАЦИЈЕ

РУПА

У девети месец сам била кад се упутих у манастир. Куд ћу, шта ћу, стомак до зуби, отац ме из кућу избацио, а овај мој опет неће ни да чује. Вели, ће се жени с другу. Његови договорили. Вели, неће своје село и фамилију да брука. Каже, копиле никоме не треба. Одједаред сумња да је уопште његово. А кад сам му ономад у њиву рекла да гу волим тад није сумњао. Није грдан смео све то ни у лице да ми каже него сестрића послао. Наставите са читањем РУПА