ПЛАНЕТА МАЈМУНА

Наиме, мали број људи повремено размишља о Дарвиновој теорији која у данашње време добија иновативан смисао људског развитка. Тешко је паметном човеку да изговори реч развитак када он своју генерацију сагледа као трајно осакаћену, дегенерисану. Према Чарлсу Дарвину у биолошком и психолошком смислу, човек се епохално развија у кохерентном правцу онако како га је природа озаконила. Наставите са читањем ПЛАНЕТА МАЈМУНА

НА ГЛИНЕНОЈ ТЕРАСИ

(Милан ГРОМовић, Записи из студентског дома: Према есејима о књижевности, СКЦ, Крагујевац 2014)

У оквиру XIII кола Библиотеке „Првенац“ СКЦ Крагујевац објављена је књига Милана Громовића од осам научних есеја разноврсне тематике, али пажљиво конципираног распореда текстова. У прочељу Записа из студентског дома стоји својеврстан протоувод, пролегомена „Послеподневна тераса (ближе од увода)“, у којем нас аутор поетски надахнуто уводи у своја промишљања о књижевности из позиција соба 425 и 141 – поткровља без терасе и првог спрата са терасом – путева од субјективног до објективног сагледавања света, могућности да се доживи лет, иако с погледом у хангаром камуфлирани авион. Наставите са читањем НА ГЛИНЕНОЈ ТЕРАСИ

НАДА

Волела сам те.
Можда те превише желела.
Скривала те у себи знајући,
колики би пораз доживела, откривши те.

Желела сам твоју руку.
Твоје срце. Твоје све.
Па чак и твоје кораке,
који су ми причали о твоме страху.
Страху да се откријеш.

Замишљала сам своје руке,
на твојим образима,
усне на твојим уснама,
па да заједно корачамо путем безнађа.

Желим твоју реч,
јер без ње моја веровања немају вредност.
Шта сам ја без твог веровања у нас?

Ауторка: Сашка Солдат

КАКО ЛУДОСТ МОЖЕ БИТИ СПОЗНАЈНА

Да су речи ,,цео свет је луд што не бих био и ја“, једне домаће музичке и окултне групе лика и дела Хермана Мелвила познате већинском делу популацији Србије данас, излишно је говорити. Ипак, мање је познато да су људи ,,лудовали“ и у ренесанси, и то замислите у сврху очувања моралних и хуманистичких вредности, насупрот свезаступљеној глупости и непросвећености. У ту част, далеке 1509. године ,,ни у част Херкула ни у част Солона“, Еразмо Ротердамски, Лутеров колега по мантији и критици, пише ,,Похвалу Лудости“, за свега осам дана и то уперену против најјачих. У океану радикалних промена, открића нових истина о новим световима долази до радикалног полазишта према највећој сили феудалног света,из сопствених редова. Институцији званој црква (Читалац не би требало да помисли да је Еразмо и критичар вере и изворног хришћанства, напротив, Христ је његов врховни учитељ, и налик Христу, који је из храма истерао трговце, тако и он жели да протера корумпираност, глупост и ограниченост схолистике). Била је то реч из уста Лудости (јер како се другачије обратити верним лудацима?) за уши архилудака. Наставите са читањем КАКО ЛУДОСТ МОЖЕ БИТИ СПОЗНАЈНА

ДА ЈЕ ПОПА ЖИВ

Да је Попа жив,

писао би песме
сличицама уместо речима.
Морао би да се ухвати у коло емотикона
како би писао песму.

Песма би тада била слика извора слике.
На пример,
уместо наслова Кост кости
биле би нацртане две кости. Наставите са читањем ДА ЈЕ ПОПА ЖИВ

ЕРОС И ТАНАТОС У ПЕСНИЧКОЈ МИСЛИ МИЛАНА РАКИЋА

Стварање суштински новог Ероса настало је у покушају да се  цивилизацијском наслеђу укине моћ одређивања смера развоја и положаја човека, као што је и резултат  револуционарне мисли која је европску културу превела у један посве нов концепт сагледавања стварности. Било је неопходно упливати у димензију индивидуалне дубине насупрот колективном расту и кренути смером духовног оплемењивања учењима  која су до данас задржала своју вредност и делотворност. Тако су се почетком ХХ века  Јунгова идеја процеса индивидуације и Фројдова теорија редефинисаног односа између нагона и ума, пренеле из актуелне стварности дубоко у ткиво поетичне мисли и поставиле темељ развоју љубавне мисли модерног песништва, уопште. Наставите са читањем ЕРОС И ТАНАТОС У ПЕСНИЧКОЈ МИСЛИ МИЛАНА РАКИЋА

ДОЛАЗИМ

Плаветнило неба и зелени листови наде.
Зрак који доноси светло.
Њишем се попут гране на плавом тепиху сна.
Лелујам попут листа на мршавим гранама сећања.
Титрам у сенци тополе загледане у прозор будућности.

Доносим плодове сопственог зеленила.
Разбуктало пупим новим жељама прошлости.
Исијавам на Сунцу сопствене страсти.
Дахћем олују кроз облак,
А назирем се у пролећној дуги.
Губим се у бескрају летелица,
Обилазим слојеве срчаних облака,
И враћам се на земљу својих плишаних страдања.
Дижем се из пепела тренутка,
Палим се од самотних ишчекивања.
Заливам се таласом трежњења
А догоревам сјајем твога погледа.
Ту сам, између два тренутка,
Између одласка и поласка.
Висим у зраку тескобне одлуке,
Губим у борби за понос свог разума,
Побеђујем у игри љубави и праштања.
Изгарам у срећи сопствене одлуке
И трчим у сусрет победи своје човечности.
Долазим.

Aутор: Милица Медић

ОДЛАЗЕЋИ ПОВРАТАК

 Ти увек одлазиш не окрећући се
 И имаш корак који пратим
 Усудим се тако некад
 На потиљак ти себе спустити
 Нежно, маштом, кроз дугу ноћ
 Друго је кад си крај мене
 Па тако станеш, као да је за заувек
 Сваки нам је поглед плес
 Очи су нам голе
 Душе
 А тело нам трне од присуства
 Руке су нам ноћне луталице
 Уморне и жељне 
 Да заувек утихну на белим кожама.
 Ми не умемо да заборавимо тренутак
 И у међусобном одсуству га славимо
 Кад долазиш, увек си од туђег осмеха
 Где храброст и самоћа настају.
 И умеш ти то дуго тако
 Све до једном
 Све до мене
 Онда смо на крају испочетка
 Одлази ми још дуго
 Ја ћу ти у кораку спавати
 Отиђи
 Молим те
 Јер враћањем те имам заувек.

Ауторка: Горица Радмиловић